Рос Кларк: Шокантни опоравак рубље, да ли су западне санкције подбациле?

Након западних санкција, рубља је била на ивици колапса. Пре санкција један долар је вредео око 75 рубљи, а након санкција ишао је и до 140. Трговање на руским берзама било је суспендовано због огромног пада вредности акција. Западни политичари нису могли да сакрију одушевљење; Бајден је неколико пута рекао да је руска економија „уништена“. Такође је рекао да Русија не сме да отвори берзанско тржиште јер би оно исте секунде доживело колапс.

Међутим, уследио је велики обрт. Након одређених мера руске Централне банке, и нарочито након Путинове најаве да ће Европа гас плаћати у рубљама, руска валута се у потпуности опоравила, односно повратила је вредност коју је имала пре санкција. Осим тога, Русија је одлучила да упркос Бајденовом коментару отвори Московску берзу, и уместо да се догоди колапс који је превидео председник САД – догодио се раст руских акција.

Због свега овога, водеће западне медије попут Ројтерса, Асошиејтед преса, Фајненшел тајмса и других преплавили су текстови који доводе у питање ефикасност западних санкција. У текстовима доминира збуњеност поводом стабилизације руске валуте, као и утешна предвиђања да ће санкције на дуги рок ипак успети да поремете руску економију.

Испод следи превод једног од таквих текстова објављеног у британском Спектејтору.

Колоне тенкова су заустављене; један или два града заузета од стране Руса Украјинци су успели да поврате. Ратни напори Русије у последњих две недеље иду траљаво – осим ако артиљеријско гађање и уништавање стамбених блокова рачунате као напредак на фронту.

Али како напредује економски рат који се води против Русије? Истина, Московљани више не могу да једу у Мекдоналдсу, а луксузна роба западне производње је нестала са руских полица. Па ипак, курс долара у односу на рубљу почиње да личи на конвој руских оклопњака. У првим данима након што су санкције ступиле на снагу, рубља је неумољиво тонула. Дан пре него што је Путин умарширао у Украјину, рубља је вредела 0,012 долара. До 8. марта курс рубље је опао за скоро половину, на 0,007 долара. И шта се потом десило? Рубља је јачала из дана у дан, да би до данас практично повратила курс какав је имала пре инвазије.

Руско тржиште акција се не може похвалити истим успесима. Али откако је делимично поново отворено прошле недеље, и оно је нагло порасло. Индекс Московске берзе је 16. фебруара износио 3.646 поена. Ујутро 24. фебруара пао је за скоро половину, на 1.943. Овог јутра он износи 2.377 (текст је објављен пре два дана, руско тржиште акција је након тога порасло за више од десет одсто и наставља вртоглаво да расте; прим. прев.). За све који су били довољно храбри да инвестирају у правом тренутку – и довољно спремни да зажмуре на етичка питања – руске акције су биле једна од најбољих инвестиција у последњих недељу дана. То је невероватно ако узмемо у обзир све очигледније знаке да рат не иде добро, и да би Русија дуго година могла да буде заглављена у украјинској ратној мочвари.

Ово показује колико ће Западу бити тешко да изолује и руши економије својих противника, ако је то нова реалност међународних сукоба. Преценили смо сопствену економску моћ. Колико год желели да мислимо како богати Руси нашу робу сматрају неопходном, руску економију заправо покрећу енергенти. А то је прилично профитабилан посао у овом тренутку. Можда купујемо мање нафте од Русије, али смо и даље приморани да купујемо њен гас. Штавише, постоје два веома велика тржишта америчког гаса и нафте која не покушавају да бојкотују руска фосилна горива. Уместо бојкота, Кина и Индија користе предности које им је отворила оваква ситуација.

Индија је након инвазије потписала уговоре о куповини шест милиона барела нафте од Русије – упола мање него што је купила током целе 2021. Зашто? Зато што руска нафта иде уз попуст од око 30 долара по барелу. Индија и Кина би врло лако могле да надокнаде било коју количину нафте коју Запад одбије да купи од Русије. А ако те две земље не желе да се придруже бојкоту руских енергената, ми поводом тога не можемо да урадимо ништа.

Никада раније Запад није покушао да на војну агресију одговори искључиво економским средствима. Много је питања која треба поставити о мудрости таквог приступа. Да ли заиста желимо да осиромашимо обичне Русе – ако пођемо од тога да уопште можемо то да урадимо – знајући да би то могло да повећа њихову подршку Путину? Путин је, на крају крајева, створио наратив да је Русија на удару Запада – и свака санкција која погађа обичне Русе само ће служити као доказ истинитости Путинове тезе.

Али још важније је питање да ли то уопште функционише. Запад је до сада успевао да ојача одбрану Украјине слањем оружја у земљу. То је био успех. Економске санкције, иако се у почетку чинило да штете Русији, сада делују много мање очигледно.

 

Рос Кларк је уредник и колумниста који већ три деценије пише за Спектејтор, Дејли Телеграф и друге британске медије

 

Приредио и превео Александар Вујовић