Рељић: Бил и Мелинда Гејтс би да вакцинишу цијели свијет, а ни једно од њихово троје дјеце – није вакцинисано
фото: in4s.net
Пише: Слободан РЕЉИЋ
Нa Велики петак сам се суочио са чињеницом да су и Срби сачували здрав разум у глобалној пандемији страха.
На литургији у подунавском селу Крчедину свет је стајао на пристојној (да не кажем прописаној) удаљености и потпуно се концентрисао на поруке о Великом страдању сина Божјег.
У цркви у реконструкцији, углавном млађи свет. Атмосфера као на броду на који се нису укрцали путници с мишљу како ће пловило потонути.
Не може престати пловидба због „Титаника“. И – има ваљда нешто изнад „струке“ која нам се сваки дан обраћала својим нагађањем и незнањем.
Ако не би било Нешто што је од тога веће, онда људски живот заиста не би имао смисла. Истопио би се у страху.
Тај наступ стампеда епидемилога и/ли вирусолога на ТВ-екрану је само отелотворење оне суморне Ворхолове опруке човеку информативног капитализма „да ће свако имати својих 15 минута славе“. Јер је „слава“ важнија од живота.
Нека „струка“ запоседа ТВ-дневнике, нека се гура у ријалитијима, нека јури лопту, нека спектакуларном појавом подржава лопташе, а нека јури непознатог вируса. Увек сви су ту да покажу да су најбољи.
А одавно је Бранко Ћопић говорио да је најбоље на свету распоређена памет. И кад би на некој ливади извели све памети овог света и рекли људима да себи изаберу најбољу, сваки би (а и свака струка) изабрао баш своју.
Тако је и КОВИД-19 је показао сву беду науке.
У друштву без Бога Наука је требало да буде „зелена грана“ која би одржавала људску Наду живом. Вештина теоретисања је требало да сахрани веру. Али, то је заблуда. Велика заблуда! Јер теоретичар, на крају, нема ништа друго до веру неких људи. И школу, која изабране међу њима дивинизира у секуларном свету.
Добро, судбина просветитељства је широка тема… Али, очигледност је како је после свих великих достигнућа медицине један вирус, чији је учинак на људе реално слабашан – џаба су га поредили са кугом и тифусом – научнике претворио у људе „диктираних мишљења“. Једино су знали „шта треба да се каже“.
Једно је „струка“ рекла у Шведској, другачије она из Белорусије, у почетку се подржавала кинеска „струка“ а онда је из Вашингтона оглашена за „подметача“ вируса, али Пекинг на то није ћутао „зна се ко је подметнуо вирус“… А тек наша „струка“!
Наша струка се хвалила како има „најбоље, ма не само најбоље овде, што да не кажемо међу најбољима на свету“. Није забрањено самохвалисање. Уосталом то раде све „струке“ сво време.
А читаву слику експертског неба употпуњује чињеница да „струком“ командује један самоуки инжењер (уписао права на Харварду, па догурао до пола), заљубио се у оно што се у наше време зове аЈ-Ти и с друговима – створио „Мајкрософт“.
Кад је тај рад Вилијама Хенрија Гејтса III процењен вреднијим од рада 100 милиона Американаца, он већ није могао да сакрије како не уме да „Мајкрософтова“ добра заштити од вируса. Пошто њега, очигледно, интересују ствари о којима ништа не зна, бацио се на – праве вирусе. Знатижеља која је за свако уважавање!
Кад би остала у равни људског морала.
Још није сазнао да су вируси у природи недоступнији могућности људског ума него они који се мувају по компјутерима, али је решио да буде, бар, пророк. Божји, Сатанин није важно у безбожничком друштву. Важно је да зна решење. Коначно. Знао би и да израчуна колико би то свет требало да плати а да уложени „филантропски“ капитал роди – екстрапрофит. Али, то је секундарно. Примарно је да се сви плаше и слушају.
Као у свако доба страха, успео је да „створи“ до јуче непојмљив број „верника“. Није он прво лажно божанство у историји коме је то успело. Само свет досад није био тако глобално повезан.
И Бил и Мелинда Гејтс су стали на чело колоне распамећеног света а који треба привести – циљу. „Златно теле“ се овај пут зове – vaccine. Овој причи је важно додати и да је Мелинда до „вакциноборне струке“ стигла тако што је „дипломирала на рачунарској техници и економији на Универзитету Дјук и магистрирала бизнис на истом универзитету“. Вирусе је ваљда јурила у сива повечерја.
Иако, како је открио приватни лекар Била и Мелинде Гејтс, њихово „ниједно од троје деце није вакцинисао“. Јер, „била су то заиста дивна деца, паметна и живахна, а он (пророк Бил, дакле) је рекао да су у реду такви какви су и да им вакцине не требају“. Ето. Научно достигнуће par excellence.
Зато су ваљда нашли и директора Светске здравствене организације, чија су медицинска знања као и њихова. Аматерска.
Аматерска струка дрма светом! Али, кад ово кажем, не потцењујем. Напротив.
Кад би било простог људског поштења, све Билове овог света би ваљало славити што своју љубав посвећују тако узвишеном циљу. Само, да се вратимо на почетну тезу – хиперекспетска наука је стигла до нивоа љубитеља науке. „Струка“ може бити свако ко има средства да постане хегемон у друштву страха.
А на његову команду сви лекари света (сем часних изузетака!) климају главом. Зна Бил. А неки од њих који су у хијерархији спровођења велике операције – очекују надокнаду.
Парчиће од оног екстрапрофита.
Маса обожава пророке, али воли и неки џепарац. Билови „капои“ – распоређивани из Биледрберга, сорошевских, ротаријанских и иних клубова и гнезда – утеривали су свет у глобални „концентрисани лагер“, али не онај суморни концлогор са жицама около – ово је планетрани спектакл у коме је улога људских бића „добровољно ропство“. Нема бича и пендрека. (Ако не затреба!) Али има слушања, ћутања и увече аплаудирања. Једино се нису одлучили да се направи аплаудирање организаторима спектакла. То ће у финишу.
Гледамо на друштвеним мрежама једног (само)изолованог Рома из Сопота који панично виче: „Каква корона! Боље да умрем сит, него од глади.“ Мисао милијарда људи на земаљаској кугли могла би се слити у тај крик. Јер, све јесте почело као превара, али завршиће као истинито суочавање се реалношћу.
Док мејн-стрим медији без икакве упитаности и прозрачности јавног мњења производе страх и панику, група научника са Стенфорд универзитета утврдила је у теренском истраживању да се стопа смртности КОВИД-19 лажира. Пошто се, као и код сезонског грипа људи са слабим симптомима не јављају лекару (Зашто би? Тако је откад је света и века.), онда они који допадну болница и карантина постају група према којој се одређује стопа смртности. Између 50 и 85 пута је више оних који се не обраћају лекару. Кад се то убаци у једначину, онда долазимо до чињенице да је стопа смртности КОВИД-19 око 0,12 до максималних 0,2%. Што је некако као сезонски грип.
Али, сезонски грип никад није брејкинг-њуз на CNN, не издаје Економист специјално издање, не стиже на насловне стране… Поводом њега не организују владе и „експерти“ специјалне мере и ванредна стања. Не сликају се мртвачки ковчези и колоне војних камиона који их одвозе под ноћним светиљкама. Да неком није требала страшна слика, то је могао превести један камион и то у радном времену.
Смрт никад није мила човеку, али још се није родио бесмртан човек. Сваки одлазак човека је драма. Некад је то у селима био повремени догађај, али у мегаполисима драме су свакодневица. Сахрањује се на траци. Сем кад се не производе пандемије страха.
Игра се на граници људске свести. Мало с ову страну добра и зла, мало с ону страну. Такве игре имају извесно финале. Колико год се сад подлаже паника и храни страх, толико ће сутра у посткороновирусном добу цена бити већа. Што се сети народни ум у карантину ових дана „Кључно је питање: хоћемо ли после овог вируса живети нормално или као и пре…“
Bill&Co све раде с надом да ће бити као и досад. (Надам се да разумете да је Бил Гејтс овде само симбол нечег што је много теже самерљиво у људском разуму. Сведено али прецизно усмерено.)
Експерименти над сиротим, инвалидним, ментално слабијим, онеспособљеним да се одупиру… Не, не говоримо о др Менгелеу. Од 1945. броју његових демократских следбеника не зна се тачан број. Али, историјско је искуство да кад браниоци status quo-а нуде „нова решење“ то не траје.
На крају, овај свет неће схватити Била онако како он жели. Напротив, биће то свет који ће се срушити на лажног пророка. Иначе, не би било света.
Јер, више је од човеку допуштеног цинизма (да се још може сматрати човеком) то што „биловци“ јављају да је њихов спас за нас, за људе који су се накотили на Земљи, да се плански (људским планом!?) сведемо на „златну милијарду“. За њих је нас 7 милијарди вишак. Што би рекао Гејтс на неким својим високоумним предавањима то се решава најједноставнијим алгебарским операцијама. Плус-минус.
Публика се слатко смејала тој досетки. Јер, ми трошимо Билу и Рокфелерима кисеоник и које све не ресурсе. И зато ће Bill&Co филантропски (!?) да се побрину за контролу рађања, контролу кретања, контролу пластичног новца у нашим џеповима (ускоро ће бити беспотребно рећи „нашим“), контролу нашег здравља и нашег ума и заума.
Они се надају да се Човек томе не може отети.
То је нама наша наука дала.
Како са нашег хоризонта повлаче корона-вирус (само ће статистичари наштимовати алгоритме да смрт вежу за болесникове примарне болести, а КОВИД-19 ће почети да тоне у наше мутне подсвести) ми остајемо са последицама.
Економским, политичким, културним, здравственим, безбедоносним, менталним… Ко би све то побројао.
Како споменеш један избијају три нова.
Геополитички умови виде да ће највише страдати „стара Европа“, ваљда што је КОВИД-19 најлакше убијао старе. Ваљда неко код нас чита Гибоново Опадање и пропаст Римског царства (постоје и краће преведена верзије од оригиналних шест књига), па нека каже нашем министру иностраних послова да не везује свој народ „за мрца“ (по М. Бећковићу). Није тренутак. Чак и ако мисли да је то добро за изборе.
Страх од пропасти и од нових идеја држи друштво контузовано. Разни Билови излазе из многих мракова. А чека се Светлост. Опет са Истока.
Ex Oriente Lux!
Гибон је вековима касније видео да је хришћанство урушило труло Царство.
У време опадања Pax Romana Римљани су својој светини, да не би подивљала и скратила их за главу, давали “хлеба и игара“. Али то није могло ништа да спасе. А Бил&френдс, од пада Совјетског Савеза, престају да дају хлеб. Они су само филантропи (грч. philos – пријатељ, anthropos – човек). Човекољупци. Воле људе а не њихове стомаке. Може шприц и дигиталне игрице. Хоризонт се замрачује.
Огласио се Новак Ђоковић. Људина, како рече онај италијански новинар, кад је дао унесрећеним Италијанима милион евра а није тражио да се то објави. Сад је корона-сумраку додао још једну људску димензију. Објавио је да се он не би вакцинисао.
Несклон „добровољном ропству“. Човек научен да надмашује границе. Његова побуна ће имати планетарни одјек. Хоће и он да буде као Билова деца. Do what we say, not what we do, знали су Американци да поруче колонијалним паметима.
Зато је ова Новакова порука важнија од свих „струка“ и искрених лажова. Његов род ће му бити захвалан. Ако преживи корона-халабуку. А преживеће ако га послуша. До неке поштеније вакцине.
Новак неће бити сам! То је извесно. Француски научник који је 2008. добио Нобелову награду за откриће ХИВ – Лик Монтањије – вели да је могуће да је коронавирус који изазива Covid-19 створен у лабораторији. „Тај вирус није природног порекла. То је дело молекуларних биолога. У коју сврху је то урађено није ми јасно. Не знам ко је то урадио и зашто. Можда су само желели да произведу вакцину против АИДС.“
Човек „врх струке“, а тако. Уместо да седи у изолацији и игра игрице, он подбуњује људе да мисле. Да тог не би било, човече, уводи се полицијски час. То, лако се сазна од „учитељице живота“, човека може да кошта и главе. Ризик храброг живљења. Али, „побуњени човек“ (Албер Ками) је једина шанса човечанства.
Оно често личи на стадо. Али превари се свако ко помисли да је оно само то.
(Факти)
