РУСИЈА и Кина не би требало да изађу као победнице из пандемије коронавируса, рекла је агенцији Блумберг усплахирена Карен Пирс, особа у улози амабасадорке Велике Британије у Савету безбедности УН.
Каква бесловесна мисао, изречена у страху од губитка геополитичке трке!
Њен умни сународник Бертранд Расел је знао да је „победа над страхом почетак мудрости.“ А мудрост у овој ситуацији би могла да се сведе на стару кинеску пословицу да „ако немате сада довољно времена за своје здравље, касније ћете морати да одвојите много више времена и новца за своју болест“. Вероватно таквих мисли има и у народним пословицама промишљених Енглеза.
Али, не. У времену у коме су политичка испразност и неутемељеност мера и пут госпођа Пирс има и решење: „Победници треба да буду отворена друштва.”
За разлику од логичне мисли да „победници“ у трци за успостављање стања здравља на планети требају бити они који имају – решење. Лек! Рецимо, вакцину, у трци како је она постављена. И то не вакцину као екстрапрофит корпорација него као универзалну помоћ Човечанству. Јер, само је то мера!
„Кад је богатство изгубљено ништа није изгубљено, кад је здравље изгубљено скоро све је изгубљено.“ Пошто, наравно, не можете да очекујете да госпођа Пирс учи нешто од Достојевског онда је логично да своју велику поруку крунише баналношћу: „Лондон и Вашингтон требало би да се побрину да сви виде да отворена друштва успевају и опорављају се од пандемије коронавируса.“
Као да им је досад неко држао завезане руке и ноге и сметао „да се побрину“.
Иза свих корона кулиса тече успостављање новог поретка – и брига Карин Пирс и Џоа Бајдена није неоснована. Све су то коцкице због којих ће нови мозаик имати и нове линије и нове нијансе. Вероватно и више битне него што ми то сада можемо да уочимо и разумемо.
Иза драме великих трају беде и (не)сналажења малих. По целом том мучном пејзажу медији сеју дезинформације, полуистине и лажи.
Пре неки дан пословично „неутрална“ Ал Џазира дала се на показивање стања на Западном Балкану – саговорници из Сарајева, Ријеке и Београда и водитељка са јасним ставом ко јој је најважнији расправљају: како тече процес имунизације становништва?
У Србији и у Хрватској процес је у току. И усред навођења бројки, изјава и планова водитељка државног секретара из Београда суочава са опасним питањем: шта ће вам кинеска вакцина? Пошто Хрватска нема тај проблем, саговрник из Ријеке се третира као „ми“, безгрешник, узорит човек. (Ова врста подсећања нема намеру да оспорава или омаловажава ставове говорника – напротив. Реч је о човеку одмереном и разумном.)
И ево нас и код Сарајева – нека симпатична женска особа, али без могућности да учествује у овом рапорту. У Босни и Херцеговини се о „имунизацији становништва“ не може говорити. Ништа се не дешава, а кад ће – не зна се. И не зависи од те државе.
А не зна се ни како ће се све изводити – јер, како рече говорница, није извесно да ће други ентитет, Република Српска, пратити „државни план“. За шта, кад чујете аргументе, нико разуман не може ни да стави Додику приговор.
У том што је говорила Карен Пирс, енглеска амбасадорска, на неки чудан начин се препознала и Федерација БиХ. Ентитет, како су ту недоношчад у својим конструкцијама никад досад виђених конструкција држава, означили насилници из оног што се звало „међународна заједница“.
Имунизација становништа у тој политичкој заједници која је, нажалост, најбоља инкарнација оних народних приповедања о чардаку ни на небу ни на земљи, обављаће се само по Ковакс доставама. А, да видимо, како ствари стоје што се тиче конкретног дешавања?
Материјал за разматрање о чему виси имунизација становништва ентитета, према прелиминарном попису из 2013. преко два милиона људи, садржан је у две изјаве новинарима. Наравно, успут изречене.
Прво, Ана Писонеро, портпаролка Европске комисије је „подсетила на изјаву председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, која је истакла да ће ЕУ координисати донирање вакцине државама Западног Балкана“. Дакле, милостиња. За просјаке.
Спецификација на најопштијем нивоу – ни кад, ни коме, ни колико, ни чега. Као да се не тиче тако изузетне ствари као – светски оглашене пандемије.
Са количином и роковима по фон дер Лајен то изгледа овако: „Европска унија ће координисати донирање вакцине од стране држава чланица посебно ради заштите здравствених радника на Западном Балкану и у нашем суседству.“
Дакле, не ради се о државама – јер Србија и Хрватска, што су државе у највишем степену на постјугословенском простору, брину о себи – већ о зависницима којима су САД и ЕУ признавали државност како им је кад требало, али немају илузија. Даће мрвице. Европа је то.
Сан Западног Балкана. Божанство!
Наравно, ово се пре свега односи на Бошњаке. И Срби и Хрвати би више гледали у своје матичне државе, него у главни град Сарајево и централну администрацију која може бити све само не ефикасна у конкретним оперцијама.
Наравно, овде више није ствар чак ни у израженој намери те администрације. Она се за две и по деценије показала толико непотребна да је атрофирала. Бошњаци су се толико усмерили на оживљавање усхале руке да не могу да се рационално понашају и кад рационално понашање нема алтернативу.
Чудно је да се Бакир Изетбеговић држи Ковакса као пијан плота!? Зар се није хвалио да је њега и ентитет бабо Алија завештао Ердогану? Није могуће да до Сарајева нису стигле вести из Анадолије. Био би то један од ретких прекида у последњих четврт века како се испод Требевића, из богате историје града најчвршће држи до оне чињенице да је „Иса-бег Исхаковић 1462. издао наредбу о формирању града, на лијевој обали Миљацке саградио Цареву џамију, прву џамију на овом подручју; гради сарај, мост, текију, мектеб и медресу, те неколико ханова“.
И вести су кратке и недвосмислене.
Прва вест: Турска је данас (13. јануар) одобрила хитну употребу вакцине кинеске компаније Синовак биотек. У живом преносу на телевизији вакцину су прво примили министар здравља Фахретин Коча и чланови владиног научног саветодавног тела.
„Раније сам рекао да на крају тунела има светлости. Верујем да ће дани пред нама бити светли“, рекао је Коча након што је примио кинеску вакцину.
Вакцинација у Турској почиње сутра, а вакцину ће прво примити здравствени радници. Кинеска вакцина прошла је клиничка испитивања у Турској, Бразилу и Индонезији, које су све пријавиле различите стопе ефикасности.
Друга вест: Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган примио је кинеску вакцину КоронаВак (CoronaVac) против ковида-19, како би дао пример грађанима. Турско председништво пренело је фотографију на којој Ердоган са маском на лицу прима прву дозу вакцине у једној болници у Анкари.
„Надам се да ће кампања вакцинације бити корисна и да ћемо брзо добити потребних 50 милиона доза вакцина“, рекао је Ердоган и додао да се неки негативно изјашњавају о вакцини, изражавајући наду да ће „здрав разум превладати“.
Ердоган је позвао лидере разних политичких странака да приме вакцину и покажу пример грађанима.
Турска је почела вакцинисање против коронавируса и то кинеском вакцином КоронаВак. Прве дозе вакцина намењене су медицинским радницима.
Турска, која има 83 милиона становника, регистровала је 2,3 милиона заражених коронавирусом, од којих је више од 23.000 људи преминуло. (Бета, АФП)
Тешко је после овог замислити Бошњака који испред нема слику Бакира Изетбеговића, у једној болници у Сарајеву, са Себијом још боље, како му убадају иглу у раме. Не мора бацити ону „милостињу на стенд бају“ Карен Пирс и Урсули фон дер Лајен у лице. Може на свој начин да се повуче као Ништа. Да ни он не примети да није више ту.
Немају оне сад времена да прате шта раде западнобалканци. Њихови проблеми су много већи.
У истраживању спроведеном у новембру и децембру прошле године, (15.000 испитаника из 11 земаља ЕУ) – показало се да већина грађана у Европској унији сматра да је амерички политички систем – срце западне цивилизације – „потпуно или на неки начин разбијен“.
Тако сматра 81 одсто Британаца, 71 одсто Немаца и 66 одсто Француза. Пољска и Мађарска имају најповољније мишљење – 56 одсто Мађара и 58 одсто Пољака сматра да је амерички систем добар.
Такође, да ће у року од 10 година Кина постати знатно моћнија од САД сматра 55 одсто Европљана. И „већина би желела да њихова земља остане неутрална у могућем сукобу Вашингтона и Пекинга или Москве“.
Шта би у овом стању желели Бошњаци? Није тешко претпоставити. И свакако то није оно чега се сетио Бакир: „Нема добрих или лоших народа, већ добрих или лоших руководстава. Мислим да српски народ и гласачи морају доживети катарзу и прихватити оно што је белодано јасно. Начињени су ужасни злочине над њиховим комшијама. Морају доживети колективну катарзу и престати подржавати политичаре који их упорно сукобљавају са комшијама.“
Да ли је могуће? У каквом год да је стању Бакир, толико је при свести да зна да је он један од последњих људи на овом свету кога би Срби послушали које политичара да подрже.
Свакако је незамисливо и да би се бабо Алија у оваквој ситуацији понашао овако – ирационално и неодговорно! Према свом народу, пре свега. Па, и према себи.
Јер, ово није превасходно питање вакцине и имунизације, како год се повезује се ковидом-19, него питање да у времену у коме брижници излазе из улоге коју су наметнули и остављају вам да преузмете бригу о самом себи.
Или да и даље с одушевљењем пратите Стипу Месића, који из своје старачке пећине, сам и заборављен, пише свом вршњаку Џоу Бајдену да он „сматра да БиХ може бити и дејтонска и грађанска држава, јер се та два концепта не искључују, већ се допуњују“, те у писму наводи „да за то и треба да буде уређена као грађанска, а не национална држава“.
А Џо је само чекао Стипин знак…
То се видело и по инаугарационом говору. Кад је у једном тренутку махнуо, било је јасно да јавља Стипи да је порука примљена и прихваћена.
Босна ће бити или грађанска или ће он од Стипе наручити књигу „Kako je srušena Bosna – politički memoari“ by Stipe Mesic.