Референдумом о подизању Његошеве завјетне капеле до суштинског помирења Црне Горе и њених грађана

Црна Гора је дужна да подигне/обнови завјетну Његошеву капелу на Ловћену. Ипак, како је Црна Гора дубоко подијељена земља, судбину Његошеве капеле, ваљало би разријешити на референдуму. „Vox populi, vox Dei“ – глас народа је глас Бога. Наиме, референдумско изјашњавање грађана Црне Горе о подизању капеле на Ловћену је најпоштенији начин рјешавања проблема обнављања цркве и испуњења Његошевог аманета уколико имамо ситуацију да поборници и противници њеног подизања не могу доћи до договора.

„Још ви препоручујем и аманет предајем кад умрем копајте ме на Ловћен код нове цркве“. Након смрти Његош је привремено сахрањен у Цетињском манастиру, да би након четири године његови посмртни остаци били пренесени у капелу Светог Петра на Ловћену, која тек тада постаје гробна Његошева црква. Његош је оставио аманет Црној Гори, а и митрополит Амфилохије је оставио аманет.

„Моја душа неће имати мира, све док Његош поново не усни свој вечни сан на месту које је сам изабрао – у капели на Језерском врху. То је мој аманет, последња воља и заклетва народу Црне Горе“ – поручио је блаженопочивши митрополит.

У земљи која жели бити демократска, ништа природније нити логичније не би било, него питања од највећег друштвеног значаја ријешити путем референдума. Па, и питање Његошеве капеле. Али, садашња опозиција, током тродеценијског уништавања Црне Горе, увела је праксе игнорисања историје, чињеница и воље већине. Тако је, силом тадашње власти, Црна Гора признала Косово*, ушла у НАТО… А, једини референдум који су организовали, вјероватно ће се у догледно вријеме изучавати као примјер изругивања са свим демократским принципима. Бијела књига опширно је, и убједљиво, свједочанство бешчашћа и суровости диктаторског режима, од којег данас многи, који су му „аплаудирали“, „перу руке“. Ипак, данас су друштевнополитичке околности другачије и прави би био тренутак да се свим грађаним да једнако право и могућност избора.

Наиме, јасним референдумским питањем дали би се недвосмислени одговори:

1) Обнавља се изворна Његошева а не Карађорђевића Капела;
2) Не руши се ништа, ни Маузолеј;
3) Испуњава се Његошева последња воља (завјет);
4) Одлуку о свему томе не доноси неки комитет ни Влада ни Скупштина, већ грађани директно.

Као што је ИН4С и раније писао, грађанима треба поставити јасно, једноставно и директно питање:

Да ли сте за Обнову изворне Његошеве капеле у коју је сахрањен 1855. и премештај његових моштију из Маузелеја у Капелу по Његошевој последњој вољи (без рушења Маузолеја)?

1 Да
2 Не

Пред сам референдум свакако би требало организовати јавне трибине и кроз дијалог најутицајнијих друштвених актера, поборника и противника подизања ловћенске капеле, избјећи поларизовану референдумску атмосферу која би оставила укус побједника и побијеђених.

Како смо раније апеловали – капела треба да буде заједнички напор заинтересованих и оних који су противници њеног подизања капеле, исправка историјске неправде која би означила симбол помирења грађана и враћања Црне Горе себи – а никако још један разлог за додатне подјеле.