РАТКО ДМИТРОВИЋ: Граничари у гаћама

Пре седам дана једна наоружана мађарска војна формација од 40 људи упала је на територију Румуније, заузела пограничну караулу, румунске војнике отерела под претњом да ће бити ликвидирани, и цео простор десетак сати држала под контролом.

Нисте чули за ово? Нисте ни могли, ово је лаж, за текст који читате важна претпоставка. Да се овако нешто десило, још истога дана заседао би Савет Европе, команда НАТО, комесар за безбедност ЕУ хитно би допутовао у Букурешт а потом у Будимпешту, светски медији послали би извештаче на лице места. И све ово с пуним оправдањем: једна држава у Европи оружано је напала суверенитет друге државе.

Е, сад, 21. априла, дакле пре неки дан, горе претпостављено заиста се догодило али на једној другој граници, није далеко, оној између Македоније и Србије. Земље које су признале другу албанску државу на Косову рећи ће да је догађај регистрован на граници између Македоније и Косова. Узмимо (овога пута) да је тако. Потпуна информација каже да је 40 наоружаних мушкараца с ознакама УЧК („Ослободилачка војска Косова“), у глуво доба ноћи, 21. априла прешла граничну линију код села Гошинце, општина Липково, разоружала македонске војнике, цео простор ставила под ватрену контролу, а припаднике оружаних снага Македоније у гаћама отерала што даље од касарне.

Све је, срећом, окончано без жртава, у потпуној медијској тишини, бар кад је Европа у питању. Мук. Исто је и с политичком елитом уједињене Европе. Нико ни речи осуде, упозорења, забринутости. Није се огласила ни кафе-куварица Маје Коцијанчич. Исто је било пре месец дана кад је председник владе Албаније, онај веселник Рама, наговестио уједињење Албаније и Косова, стварање „природне Албаније“ којој, разуме се, припада и пола Македоније, њен западни део. Тек након тродневне кукњаве из Београда, огласио се нижи ниво европске администрације примедбом да оно што прича Рама није лепо. Тако некако.

Шта Албанци треба да ураде па да им њихови заштитници из Брисела, Берлина, Лондона и Вашингтона запрете бар прстом?

Оружани упад неколико десетина униформисаних, дугим цевима наоружаних људи на територију друге државе превазилази акт тероризма. То је агресија, напад на суверену државу. Јесте, осим у случају кад тако нешто раде Албанци.

Кад је Шешељ спалио заставу Хрватске, дигло се пола Европе, Брисел је усвојио декларацију којом је од Београда затражено да реагује, лидер радикала означен је као велика опасност за регион. Након Рамине изјаве и напада на Македонију, Албанци су „кажњени“ понудом да Тачи дође у Београд.

Дакле, настављени су радови на градилишту званом велика Албанија. Није јасно какву корист Европа може да извуче из ове работе – а ваљда може, чим ћути – али је више него јасно да Албанци неће одустати. Граница која је годинама делила Србију и Албанију, од 2000. године није граница. Избрисана је. На реду је Македонија. Сутра, за годину, пет, свеједно, њен западни део ући ће у састав Рамине и Тачијеве државе.

Тагови: Косово и Метохија, Ратко Дмитровић