Радован Павловић: Антируска хистерија у Норвешкој – хајка на децу пореклом из Русије
Фото: Skjemdump/Facebook
Тешко је данас бити Рус у Норвешкој. У најгорој ситуацији су деца руског порекла, што потврђују извештаји из више места у Норвешкој. Деца и омладина руског порекла изложена су хајци
ОСЛО – Иако себе у свету представља као мирољубиву нацију и с поносом истиче како се у циљу пропагирања мира у овој земљи дуже од 100 година додељује Нобелова награда за мир, Норвешка се широкогрудо придружила конвоју европских земаља које свакодневно шаљу издашну помоћ у Украјину у виду новца, војне опреме и материјала, али и наоружања.
Влада је након вишедневних консултација са свим парламентарним партијама одлучила да ратом захваћеној Украјини испоручи донацију од 2.000 противоклопних ракета типа М-72. Реч је о популарном домаћем чеду из фабрике „Намо” у Рауфосу, убојитим једнократним ручним ракетама, калибра 66 милиметара и ограниченог домета од свега неколико стотина метара. Огромна предност ових противоклопних ракетних бацача јесте да је за обуку за руковање њима потребно највише петнаестак минута.
„То је наш допринос подршци Украјини у њеној одбрани од инвазије. Ракете М-72 су једноставно и убојито оружје у борби против оклопних возила”, изјавио је министар одбране Од Рогер Еноксен.
Слањем оружја Украјини норвешке власти су први пут прекршиле парламентарну резолуцију донету 1959. године и погазиле принципе скупштинске одлуке у којој се каже да је Норвешкој забрањена испорука оружја оним земљама које се налазе пред потенцијалним ратним сукобима, затим државама које су у рату, као и државама у којима се води грађански рат. Одлуци о слању војне помоћи у наоружању успротивила се једино опозициона партија „Црвени”, која у парламенту има осам посланика.
„Стали смо уз раме наших савезника, као и осталих нордијских земаља које су већ послале наоружање у Украјину. Норвешка има рестриктивну праксу кад је реч о извозу наоружања и војне опреме, међутим Украјина се сада налази у специјалној, посебној ситуацији”, објаснио је норвешки премијер Јунас Гар Стере, уз напомену да се оружје Украјини не шаље као комерцијални извоз, већ као нека врста донације државе другој држави.
Пре одлуке о директној војној помоћи, Норвешка је одобрила и послала Украјини две милијарде круна (око 200 милиона евра). Војне власти најавиле су и обилату помоћ у војном материјалу и опреми, међу којима ће се наћи и 1.500 панцирних прслука, 5.000 шлемова, 15.000 војних оброка, 1.000 заштитних маски, 2.000 врећа за спавање и 10.000 подметача за спавање.
Од почетка сукоба у Украјини, или руске инвазије на Украјину, како се у медијима третира војна операција руске армије, норвешко друштво тоне у својеврсно медијско једноумље, које се граничи с мрачном и најгором црном пропагандом. Указују се и први симптоми антируске хистерије као последице антируске кампање у готово свим овдашњим медијима. Медији у једностраним прилозима шире мржњу и пропагирају најгору кампању према свему што подсећа на Русе или долази из Русије. Руски председник Владимир Путин назива се најгорим погрдним именима, од диктатора до убице, и поистовећује с Хитлером, а последњих дана на нишану је и белоруски председник Александар Лукашенко, кога су назвали Путиново куче (лист „Дагбладет”).
У таквој апсолутно пристрасној медијској халабуци и атмосфери све су учесталије ситуације да се људи и одређене институције утркују ко ће пре да се одрекне било какве везе с Русима и Русијом. Регистроване су и приметне прве појаве мобинга и малтретирања деце руског порекла у вртићима и школама.
Међу првим жртвама антируске хистерије био је руски министар спољних послова Сергеј Лавров. Руководство Универзитета у граду Тромсо одузело је Лаврову титулу почасног доктора због „руске инвазије на Украјину”. Министар Лавров титулу почасног доктора добио је 2011. године, кад се истим знамењем окитио и тадашњи министар спољних послова, а садашњи премијер Јунас Гар Стере због њиховог договора о разграничењу у Баренцовом мору.
Такође, шефови ланаца великих продавница прехрамбене робе утркују се у медијима и пред јавности ко ће пре да из својих рафова уклони руску робу, као и да откаже пријем производа наручених из Русије. Кине Сејланд, шефица „Норгесгрупен”, који је власник четири ланца продавница, каже да су свим продавницама које имају руску робу послали налог да за 24 сата избаце те производе с полица. Реч је о двадесетак производа, махом кондиторских и морских плодова. Трговци најављују да ће робу из Русије заменити украјински производи, у знак солидарности.
Тешко је данас бити Рус у Норвешкој. У најгорој ситуацији су деца руског порекла, што потврђују извештаји из више места у Норвешкој. Деца и омладина руског порекла изложена су хајци, а према њима се распламсава мржња због рата у Украјини, потврдила је за дневни лист „Дагсависен” невладина организација „Ред барна” (Спасимо децу). Моника Сидгорд, лидер организације за заштиту деце „Ред барна”, забринута је због хајке усмерене на руске малишане.
„Ни руска деца у Норвешкој, ни већина Руса нису криви за рат који се сада одвија у Украјини. Нико од руске деце и омладине не сме да буде изложен хајци, мржњи на друштвеним мрежама или у школама због онога што се дешава у Кремљу. Нико од деце у норвешким школама не сме да буде изложен мобингу и шиканирању због оног што раде одрасли људи”, категорична је Моника Сидгорд, која закључује: „Деца нису крива за рат и зато је важно да родитељи, учитељи и наставници разговарају с њима у данима који долазе. Сваки рат је рат против деце. Ми видимо то и у Украјини, где смо забринути за 7,5 милиона деце, а многи од њих су у избеглиштву.
И Егор Рајерсен, представник норвешко-руског културног центра у Ослу, као и Татјана Круишчанк, председник норвешко-руског удружења у граду Будо, посведочили су за дневник „Дагсависен” да су последњих дана деца руског порекла изложена мобингу, мржњи и шиканирању јер их оптужују и повезују с Путином и збивањима у Украјини.
Опрема: Стање ствари
