Прошло је 80 година од злочина над Србима села Бањевићи када су на други Васкрс 04.04.1942. год усташке снаге из Сопотника и Дрињаче које су предводили Рамо Авдић и Ибрахим Сулејмановић напале село Бањевиће и за један дан убиле 164 мјештана, Србе из тог села, углавном жене, дјецу,старе и немоћне.

Рамо и Авдо су прије рата радили у том селу код угледних домаћина, тако да су знали сваког домаћина у селу. Пошто је Милан Вукосављевић био болестан и није хтео бјежати од куће као ни његова супруга Станка и кћерка Јока са дјевојчицом Сретојком.Они су замолили Раму и Ибрахима да их поштеде. Али, они су везали  и Станку и Јоку са дјететом за клупу, а Милану су прво одсјекли нос, потом оба уха, избацили очи и огулили кожу  на глави до врата а потом је усолили .Милан је умро у великим мукама. После тог пира убили су малу Сретојку,потом Јоку и на крају и Станку у кући у којој су више хљеба појели него у својим кућама.

После рата пријављени су Рамо и Ибрахима тадашњој Озни. Ухапшени су и одведени у Сребреницу гдје им је суђено.Осуђени су на по 2 године затвора за сва своја недјела. Ето ти правде кад се зна ко су Сребреничкој Удби тада главни били. Упечатљив је злочин над дјететом Руже Митровић ,  кћерке Гаје Марјановића из Српског Сопотника када је Ружа бјежала низ њиве Ивановића од усташке каме када је звао комшија из муслимамског Сопотника. Ружа се окренула а он је у том тренутку узео њезино тек рођено  дијете од неколико мјесеци бацио у ваздух и дочекао на бајонет и пробо на пола. Невјероватан призор је видјела мајка Ружа. Ружа је побјегла у поток испод села и лежала непомично.Када су наишле усташе мислећи да је она мртва рекле су гледај Гаиноваче што се изврнула мислећи да је мртва.

Тај дан на Други Васкрс 1942. год је убијено 164 срба од којих је 112 било домицилних а остали су били из Каменице, Новог Села, Дрињаче, Лијешња јер су бјежали у Бањевиће да се спасау од усташког покоља у Зворнику. Сви су убијени у потоку испод Бањевића и скупљени на једну камару.На ту камару људских лешева набацали су и све керове које су убили у селу да би симболика и порука усташа била јасна према Србима. Једини преживели у том покољу био је Марковић Цвијан из села Бањевићи који је био рањен и сакривен у буковим жилама испод села .Цвијан је ноћ провео у шуми а сутрадан је дошао до гомиле лешева и наишао на девојчици од годину дана која је са мајком избјегла из Костерјева изнад Дрињаче. Цвијан је узео дјевојчицу у наручје и  дошао у Кравицу.Она је дата у дом за незбринуту дјецу. Удала се у Дрињачу и родила је сина Иву који је био возач у ОКСК Зворник. 1982. год упознао га је Крсто Стјепановић из Бањевића.Оженио се и живио је у Дрињачи. После рата направљен је иницијативни одбор за изградњу споменика у коме су били Лука Марковић, Рајко Вукосављевић, Драго Стјепановић, Стево и Ћето Васић, Павле Ристић, Васо Јовић и др. Споменик је урадио Неђо Гајић из Оправдића. Споменик је отворен 21.09.1963. год.Сваке године било је окупљање уз говоре и културно-умјетнички програм али без присуства црквених службеника. Споменик је скрнављен на Божић 1993. године од стране Алијиних бојовника из Сребренице. Поломљене су плоче и крст.Српске власти општине Братунац су поново обновиле тај споменик 1996. год и поставиле плочу изгинулих срба тог краја из задњег рата. Ове године је 80 година од тог стравичног злочина кога нема у календару обиљежавања српске власти у Братунцу нити Борачке организације. Апелујем да се тај злочин као и злочин у селу Анђићи из јула 1944. године не смије заборавити, када су у једном дану спалили у кући у Анђићима 46 мјештана из околних села.Истина се зна и она се не смије заборавити .