Радомир Павловић: СРЕБРЕНИЦА У ФОКУСУ

Опет Сребреница и опет неке нове истине. Овај пут нико други него бивши амерички амбасадор и дипломата у Србији Вилијам Монтгомери који је 1995. године био амбасадор у Бугарској који је у РТС1 у јутарњем пограму 24.12.2024. дао инервју. Он мисли да је ријеч геноцид веома тешка ријеч и да се она може односити на Руанду гдје су убијени мушкарци, дјеца, жене, сви, а оно што се десило у Сребреници је страшан злочин и да се предсједник Србије Вучић извинио за тај злочин. Назвати то геноцидом је веома натегнуто и неразумно, ради се о ужасном ратном злочину, изјавио је амбасадор Монтгомери. Неразумно је то питање постављено у УН као резолуција. Имамо сад резолуцију о Сребреници и резолуцију о Јасеновцу које су биле у Уједиљеним Нацијама. То је враћање у прошлост. Ви сте у Вашој књизи “Када овације утихну” изјавили да је Дејтонски пројекат неуспио пројекат. Још свијет нема рјешење за БиХ. Најбоље је било да су у БиХ била три ентитета. Те три заједнице не могу ни о чему да се договоре, а прошло је већ 30 година. Не може се пресликати друштво из Сједиљених Држава у БиХ, јер је у БиХ етничко питање веома важно.

На ове изјаве Монтгомерија наишла је осуда медија из Федерације од Слободне Босне, Истрага.ба, Бошљаци.нет, Аваз. Тврдње америчког амбасадора за те медије су проблематичне и могу се схватити као историјски ревизионизам. Даље га прозивају што је изнио став да је у Дејтону направљена грешка што нису формирана три умјесто два ентитета и што он инсистира на етничком принципу рјешавања проблема у БиХ. Пред Сребреницом су нови изазови, када у 2025. години иде 30 година од Дејтона па 30 година обиљежавања страдања како код Бошњака тако и Срба па 33 године постојања Републике Српске. Већ сам писао о томе да је Сребреница издани град, да у њој сада живи 10% од предратног броја становништа, да правде још нема, а истина се полако надзире. Да су Срби жртве тог историјског пројекта звани Сребреница и да су добили преко 1000 година затвора, а са друге стране правде за страдања Срба у Сребреници нема. Истина је да само они који су добили концесије на руде олова и цинка скидају кајмак, а све друго је тишина и мрак. Како рече адвокат Петронијевић да је амерички дипломата Мајер 1995. године био један од чланова међународне комисије за истраживање страдања у сребреничкој регији на чијем челу се налазио познати стручњак за питање геноцида Гидеон Грајф. Зато ставови Монтгомерија и Мајера бацају ново свјетло на истину о тим дешавањима у и око Сребренице 1995. год. Мајер је своје мишљење изнио и у коначном извјештају независне међународне комисије. Очекујем да се огласе и званичници из Меморијалног центра Сребренице и Мајке Сребренице по овим ставовима америчког амбасадора. Пошто судбина БиХ зависи од свих ових неразјашњених односа, а Сребреница је једно од отворених питања треба што прије прихватити истину и етничке принципе специфичности ове земље. Нема БиХ ако нема Републике Српске, а ако Бошњаци схвате да је Република Српска и њихова домовина, онда ће будућност бити свјетлија за све у овој земљи од Сребренице до Баља Луке. Да је оваква БиХ немогућа држава показују и чињенице о правима Срба у Федерацији. Тамо су Срби национална мањина, готово да не постоје и да их је све мање у том ентитету. Да Срби поставе неку своју плочу у Федерацији или да имају неки трг или улицу је немогућа ствар, а погледајте Подриње како је меморизовано бошњачким обиљежјима и споменицима. Нико то не скрнави нити уништава за разлику од Федерације БиХ. Сребреница је издани град јер су је издали бошњачки политичари и опрали толико новца да се могао направити један нови град и задњи локални избори то потврђују да је заинтересованост Бошњака за Сребреницом све мања, јер су добили без бојкота избора само 6 одборника за разлику од Срба који имају 15. Тако из године у годину лажне приче о дешавањима у и око Сребренице блиједе, а Срби чекају своју истину и правду.
Павловић др Радомир