То су већ виђени сценарији које смо доживјели у Сребреници како су Срби у Сребреници криви за све бошњачке жртве не само у Подрињу и РС него у цијелој БиХ иако у Сребреници није било ни једне примарне масовне гробнице па да би оправдали тај свој пројекат онда су лешеве откопавали са разних подручја  и доносили у Сребреницу и приказивали их као жртве геноцида. Сви од Вишеграда, Рогатице до Зворника и Бијељине су жртве Сребренице. Из 15 општина. Све је то могуће у немогућој држави како нам поручује проф. Кецмановић а потврђује проф. Кустурица да на лажима не може се градити заједничка држава. Зато су они из Сарајева, јер су им шапнули у Бечу, Берлину и Бриселу и кренули на Републику Српску како би протјерали српски народ преко Дрине и завршили оно што су започело њихови ђедови а то је „Лијепа наша до Дрине.

А пошто и ми Срби „знамо за јадац“ па смо се сјетили   како су сви они што су 1944. прешли из усташа у партизане и под палицом братства и јединства све Србе солунце који су дигли устанак у Подрињу 1941. послали у затворе и на Голе отоке и онда комотно владали све до 1992 год. Ми то нисмо заборавили.

Нисмо ни то како су нестајали Срби из Бих од 50-те до 90-те године а то најбоље показују пописи становништва од 1951, 1961, до 1991. Најбољи је примјер Сребреница, ту су од 1951. до 1991. протјерали у Србију неколико десетина хиљада Срба а најбољи је примјер Бајина Башта највећи босански (српски) град у Србији у коме живи 10.000 становника протјераних преко Дрине.Д рина је највећа Српска гробница у ХХ вијеку. Само у Сребреничком срезу од 1941. до 1945. усташе су убиле 2.264 Срба и то није коначан број јер државама комисија БиХ под политичком палицом Роћка Чолаковића је забранила да се преброје све српске жртве из другог рата, да се не би угрозило братство и јединство ако се сазна укупни број српских жртава.

И тако тада и тако сада и тако заувијек. Једном Хрватско цвијеће остаје заувијек то цвијеће. Сви наши покушаји али и снови о заједничкој држави су нас коштали. Од дрезденског конгреса КПЈ 1928. до Устава СФРЈ 1974. и до распада СФРЈ 1990. Ми смо хтјели заједно а они нису хтјели са Србима.То су препознали Срби 1991/92 год и изгласали устав српског народа у Бих и тако је настала највећа творевина српске политике у ХХ вијеку а то је Републике Српска. Зато борба за Републику Српску је борба за слободу српског народа. Ми Срби смо опет последњи вјеровали у БиХ. Али из дана у дан та нада се све више губила. Увијек су нас лагали и кривили за српски хегемонизам а сви су заокружили своје државе осим Срба.

Србе су очистили у ФБиХ и кренули агресивно из Сарајева на рушење РС. И како је последња нада о братству и јединству срушена у Сарајево када нису изабрали Богића Богићевића за градоначелника , ту су открили свој  мит о братству и јединству који је срушен само зато што је он (Богић) Србин а све им је дао из времена када је био члан Предсједништва из БиХ у СФРЈ.

И пошто ми Срби знамо за јадац и како смо донијели устав Републике Српске 1992. тако је прије пар дана у НС РС срушен Уставни суд БиХ који је скројен тако да без српских судија могу да раде шта хоће и РС претворе у љуштуру без неких надлежности. То је препознао Предсједник Додик и рекао велико Не као што је Тито рекао Стаљину 1948. Историја се понавља. Ко први прави дневни ред он и влада.Тако су Срби одлучили да бране свој опстанак и своју слободу ових дана у институцијама Републике Српске.

Све неправда, све пресуде у Хагу, све дискриминације српског народа су се само продубљивале на штету српског народа. Дошло је вријеме да Срби  или опстану или нестану у Републици Српској. Све жртве и сва српска страдања у ХХ вијеку обавезују Републику Српску њене институцији и народ да Република Српска нема своју цујену јер је то слобода и воља српског народа. И ове године 1. јула уз присуство српског патријарха и највиших званичника Републике Српске, биће одржан Парастос за 3.327 убијених Срба Подриња у последњем одбрамбено отаџбинском рату. И овог првог јула Република Српска се брани у Братунцу и Подрињу.