Срби су увијек били слободарски народ који је упркос бројним освајачима сачувао културу, традицију, своје обичаје и своју вјеру, говори за Новости шеф клуба одборника СНСД-а у Сребреници Радомир Павловић.
”Та борба траје од Немањића све до данас. Ни 500 година Отоманске империје, ни Аустроугарске, ни Први и Други свјетски рат нису избрисали наше постојање. Наша борба за слободу српког народа у БиХ била је нарочито присутна у последњих 100 година. Сви освајачи су били поражени, а наша борба за нашу слободу била је стална. Политике су биле углавном неправедне према српском народу у 20. вијеку. У БиХ је било доста Солунаца који су пришли Младој Босни у борби за слободу српског народа. Само је Сребренички срез дао 600 Солунаца који су 1941. године дигли устанак у борби за опстанак својих огњишта, а против НДХ, која је у операцији Трио ка ријеци Дрина убила преко 280.000 Срба, како пише Јездимир Дангић у својим мемоарима. Комунистичке власти су све те устанике послали у затворе и на Голе отоке послије Другог рата и тако они који из усташа 1944. пређоше у Сребренички партизански одред владаше на нашим просторима до 1990. године“, прича Павловић.
Према његовим ријечима, и сада опет имамо наставак сценарија тог недовршеног задатка од Аустро-угара и Титиног режима, а то је да БиХ постане унитарна држава у којој ће Срби завршити као у Хрватској, као национална мањина. Тада се српско руководство побунило и изашло из такве БиХ и створило Републику Српску.
Република Српска је највећа побједа српског народа у 20. вијеку. Она је одговор за све њене жртве из Првог и Другог рата. Ни један народ у 20. вијеку није дао процентуално жртава као српски народ. Зато је 20. вијек био вијек страдања српског народа. Тако је 1995. године настала Дејтонска БиХ у којој је међународним споразумом створена Република Српска, истиче Павловић. Како је тада америчка администрација шапнула Алији Изетбеговићу да је Дејтон привремена мјера и како они неће одустати од унитарне Босне, ових дана тај сценарио све више видимо, упозорава Павловић. ”Од 1998. године, од коалиције Слога до данас прошло је 25 година Додикове борбе за Републику Српску. Ускоро ће и 9. јануар, када славимо 33. рођендан наше Републике. Притисци су све већи на Српску и њезине институције. Сви облици рушења Српске од Сребренице преко Брчког до Хашког суда и суда БиХ нису уродили плодом. Број бошњачких посланика некада је био 17, а сада се свео на само три. Многе донаторске конференције и новац за Сребреницу и Републику Српску за повратак бошњака нису успјели да промијене ни етничке ни политичке прилике у Републици Српској“, истиче Павловић и додаје да је наша Република надживјела Краљевину, а сада се боримо да надживимо и Титину Југославију.
Међународна конференција, недавно одржана у Бања Луци, шаље поруку да је слобода и борба за Републику Српску једино опредјељење српског народа – да ли у оквиру Дејтонске Бих, да ли као самостална Република Српска. Нисмо сами. Свијет није исти као прије 30 година. Геополитика се мијења, а борба наша остаје стална, а то је борба за слободу српског народа. То је показала и борба у генералној скупштини уједињених нација на тему Резолуције о Сребреници када се свијет практично подијелио. Коментаришући садашње притиске на предсједника и институције Републике Српске, Павловић казује да се институције бране само слогом. Политичко суђење Милораду Додику у Сарајеву је посљедњи чин наметања туђе воље вољи српског народа. Нећемо да живимо у унитарној БиХ, јер знамо судбину Срба у Федерацији БиХ. Они су након 30 година тамо постали национална мањина, као што су у Хрватској и на Косову. Нећемо овакву немогућу државу. На све њихове покушаје за стварање унитарне БиХ наш одговор је: “Знамо за јадац из 1918. и 1945.”
Ми хоћемо слободу, а наша слобода је Република Српска, закључио је Павловић, потпредсједник СО Сребреница и предсједник ОО СНСД Сребреница.