РАДОМИР БАТУРАН: УЧИМО ОД ЉУДИ КОЈИ ИМАЈУ ИНТЕЛЕКТ И ЕТИКУ!

Слободан Павловић, ФОТО:N1

Уређујући 14 година двојезични српски часопис Људи говоре у Торонту сретао сам се са хиљадама стваралаца материјалних и духовних добара. Посетио сам сијасет земаља и градова широм света, али ће ми остати у свести и души док дишем само они ствараоци који су имали и интелект и етику и дело. Један од таквих је и Слободан Павловић, рођен у Попову на Дрини, а стваралачки живео у Чикагу на Мичигенском језеру и саградио читав град Слобомир и Павловића ћуприју, опет на родној Дрини. Нудим читаоцима његове мисли и осећања које су ми сузе пролиле по хартији на којој сам их преписивао из интервјуа са њим и његових и о њему књига.

Нудим их читаоцима српских медија у ово време нестајања и Срба и српских земаља у нади да ћемо се зауставити над рубом црне рупе. Посебно молим људе који носе те огромне, колико материјалне још више духовне грађевине које се зову СРПСКЕ ЗЕМЉЕ да бар прочитају мисли градитеља српских градова и ћуприја, али истовремено и задужбинара цркава и књига. За почетак ослушнимо душу недавно уснулог у Господу градитеља Слободана Павловића из Попова и Чикага:

– Људи пролазе, а дела остају;

– Кроз оно што направимо и оставимо свом народу у наслеђе и ми ћемо живети и постајати; 

– Не питај шта отаџбина може да уради за тебе, питај шта ти можеш да урадиш за отаџбину, – прихватио сам Кенедијев став и његову мисао често понављао; 

– Сан је најлепши поклон који дајете себи;

– Сан и став су важни у животу сваког човека;

– Пратити канал својих снова;

– Бити на правом мијесту и у право вријеме; 

– Све почиње од визије и почива на корацима које предузимате;

– Све ствари у животу теку као што теку воде Дрине. Само успешни их премоштавају.

– Живот у туђини ме научио да је највећа човјекова срећа духовно јединство, у љубави и помагању једних другима у невољи да се учини нешто за свој народ;

– Не смијете бити разапети између две стране нити између јуче и сутра; 

– Од плода ораха ја видим орахову шуму. То је добра визија; 

– Моји снови су увек имали јасну визију и одређен, дефинисан и добро прорачунат циљ; 

– У животу ћете добити све што тражите, само ако у то вјерујете;

– Свакодневно срећемо две врсте људи: оне који граде и оне који разграђују, уништавају све чега се дотакну. Чувајте се ових других; 

– Када примијетите да немате сан, брзо га измислите; 

– Нисам никоме дозволио да ми уништи снове; 

– О својим сновима не треба причати; 

– Ако сте довољно јаки, можете да претворите у стварност све што пожелите; – Основни услов за сваки успјех је да знате шта је ваш сан и да пратите канал својих снова; 

– Да бисте успели, потребне су две ствари: да имате довољно велики сан и да имате изграђен свој став; 

– Свјестан сам да остварујући своје снове, помажем другима да граде сопствене; 

– Ваш став зависи од вас и од ваше мотивације да успијете у послу који радите;

– Успјећете ако имате сан, став, јаку мотивацију и огроман рад, уз помоћ људи са позитивним ставом, такође, и добрим мислима; 

– Наше тијело не разликује стварност од фантазије. Аутосугестијом треба да убиједите своје тијело да вам је сјајно, да је ваш сан стваран; 

– Ако сам себи не вијерујем, не могу очекивати да други у мене вјерују; 

– Моје богатство није наслеђено, или добијено на срећу, него стечено тешким радом и исправним ставовима при улагању капитала;

– Продајемо зграде у Америци, а градимо град у Српској; 

– У развоју сваког града врло су важни култура и умјетност; 

– Био сам на правом месту и у право вријеме. Имао сам снове, јаку визију и сопствени став и вољу да радим; 

– Вјерујем у Бога и  имам своју Вјеру. Њих се никада нисам одрицао ради лидера и њихових партија; 

– Системи и друштва који почивају на партијама и лидерима морају да пропадну; – Треба људима чинити добро, а добро се добрим увек враћа; 

– Ако до оног што желиш дођеш лако, изгубићеш вољу да га имаш; 

– И као седамдесетогодишњак имам снове. Сваког дана возим улицама Чикага, слушам буку аутомобила, али загледан у непрегледну равницу Семберије, мислим како све ствари у животу теку као што теку воде Дрине;

– Морао сам да се одлучим између нечега што сам навикао да имам и онога чему тежим. Онда сам одлучио да продајем зграде у Чикагу и да градим град на Дрини;
– Никада нисам заборавио ко сам и шта хоћу; 

– Научио сам да поштујем и пратим тајне знакове у природи, да сам доносим одлуке у трену, да будем авантуриста у духу и да тражим своје благо. Живот за мене у сваком трену почиње поново. Имам Вјеру, радим оно што волим и зато налазим оно што је најбоље; 

– Ако слушате људе који не воле да раде, постаћете исти као они. Са таквим људима не треба се убјеђивати јер они нису довољно мудри да схвате предност рада и профитабилних послова; 

– Када се има сан, када се има циљ, онда се пут лако пронађе; 

– Богати људи не морају да буду дебели. Храна је убица;

– Једну жељу Бог има: да се сви покају и од зла поврате; 

– Срећа је на страни храбрих. Храбри увијек иду напред; 

– Морате имати идеју, а она вам бљесне као муња. Ви је тада хватате да вам не побјегне и радом остварујете; 

– Тамо гдје су подјеле, зло тријумфује над добром;

– Језик срца сви разумију; 

– Сваки човјек треба да се чува воде у коју је сам упливао; 

– Лакше је направити милион долара него стећи једног искреног пријатеља;

– Људима без визије, ентузијазма и маште не помажу никакве дипломе ни факултети. Чак их и упропасте. Од њих направе самозадовољне људе и створе им убјеђење да су визију и веру кроз диплому постигли и сазнали. Десило се супротно: убили су у себи онај живи извор вјере који су понели из родитељског дома;

– А вјера је огањ и пламен који људску душу претвара у буктињу чијој свјетлости никакав мрак не може одољети;

– Отишао сам из земље да заситим жеђ своје душе и свог ума. Вратио сам се да свој сан претворим у јаву;

– Млади људи нису свесни колико их, у својим махинацијама, могу искористити прљави људи;

– Никада ме није интересовало шта други људи раде, него шта и како ја радим;

– Ми нисмо имали пред собом предводника духа и истине који би нас освојио својим свједочанством и упутио Христосу;

– Нашој земљи су потребне молитве, љубав и покајање, ослобођење од искушења које је Бог пустио на нас;

– Снага православља је у његовом јединству. Вјерујем у снагу православља, у нашу Српску Цркву. Вјерујем да је она у Богу и у људским душама које се кроз његов огањ роде. Радујем се што све више хришћана увиђа да је Божија методологија вреднија од људске. Пошто је, по људском аршину, витлајемска звијезда одавно почела да тамни, човјек вриједи онолико колико вриједи у Божијом очима; 

– Без унутрашњег препорода нема никаквог истинског препорода ни за људске душе ни за државе; 

– Цео српски народ и све српске земље нашли су се на страшном распећу чији су узроци неслога, разједињеност и интереси страних сила. Због завидљивости и неслоге, пакости и злобе и подложности поткупљивости, издаји и корупцији, личне интересе издигли смо изнад националних, народних и државних и то нас је довело ту гдје смо – у тоталну несигурност; Крајње је вријеме да схватимо да без духовног и националног јединства, братске љубави и слоге неће бити ни могућности да се одупремо страним притисцима, ма са које стране они долазили. 

Било је, има и биће оваквих градитеља и њихових мисли и дела, ако претекнемо ово зло које се над нама надвило и које ће на нас све мутне воде овога света сручити, уколико се не присетимо да нема ни народа ни државе без духовног и државотворног јединства. И нису сви српски градитељи ни телом ни делом минули. Имамо их међу нама, али их не поштујемо. Поменућу само неке: Кустурица, Ломпар, Кавчић и Ђоковић. Има ли блата којим се на њих нисмо бацили?

У Барселони, 2. децембра, 2025. Радомир Батуран