Раде Р. Лаловић: СПОЗНАЈЕ ИЗМЕЂУ УСПОМЕНА СНОВА И ЈАВЕ

(Саша Кнежевић, ЈАБУКЕ НА КРСТОВИМА – огледи о задужбинарима српског језика, АС оглас, Зворник, 2025.)

Пред нама је нова књига Саше Кнежевића, једна од двадесетак претходних, али сада са насловом ЈАБУКЕ НА КРСТОВИМА.  Tај наслов не само да провоцира и мами потенцијалног читаоца, него на неки мистичан начин функционише и као посебан и несвакидашњи путоказ који нас води међу задужбине и задужбинаре чији вјечити траг саткан језиком у бескрајним несаницама Кнежевић освјетљава на себи својствен и аналитичан начин помажући нам да лакше схватимо и писце, и дјела о којима је у овој књизи ријеч.

Књига се састоји од осамнаест текстова који су настајали у посљедњих петнаест година у разним приликама и различитим поводима, најчешће као саопштења на научним скупобима и израз су ауторовог активног стваралачког односа према посебним темама, а онда и према конкретном стваралаштву појединих аутора.

Сви текстови су, свакако не без чврстих разлога, сврстани у три дијела: као суви дрво у планини;  ово је најсигурније мјесто у граду и исцјељења не бива без покајања.

У овим, очигледно бираним текстовима Кнежевић највише простора посвећује пјесницима, а онда и прозним писцима, драматурзима, писцима ратних дневника и  антологичарима посебног типа какав је нпр. био Рајко Петров Ного.

Примарни кохезиони фактор који повезује већину ових аналитичких  текстова иако су писани у разним приликама је град Сарајево. То Сарајево, с краја двадесетог вијека захваћено ратом не привлачи Кнежевића само као инспирација младих и даровитих српских пјесника који су избјегли или прогнани из Сарајева,  Гутаљ, Грујић, Врачар,  а онда и  поратних прозаиста на различите начине везаних за Сарајево, Хемон, Кецмановић и Брђанин, него и као лична тема у његовој прози, па га онда сасвим сигурно са овим књижевницима спаја и судбина прогнаника којима је отета младост и неки други поетски снови што је додатни разлог за бављење анализом њихових дјела. И упправо због тога он, пишући о једном роману, искрено дефинише Сарајево као тачку  „у коју се бјежи из завичаја и из когје се бјежи у завичај.“

Саша Кнежевић, са посебним смислом за аналитичност, за однос цјелина и поетских детаља који опус ових књижевника чине посебним открива и објашњава  тематске и симболичке везе, а онда и симболичку и семантичку спрегу истоветних мотива који указују на сличан однос према Сарајеву као главном мотиву, мотиву  покретачу који није условљен само географијом него и ратом као судбином. Изводећи нове закључке и тражећи нове одговоре на ратом отворена нова питања он пролази кроз Гутаљеву, Грујићеву, Врачареву и Јагличићеву поезију свјестан, баш као и Брђанинов Михаил да то писање, та анализа неће бити готова док се све то не стави на папир.

А то што је у овој поезији стављено на папир, Кнежевић рашчитава и тумачи илуструјући примјерима из Гутаљевих пјесама (Сарајево, Напуштање Грбавице, Збогом Сарајево, а онда и цијела Мртва метропола и тако редом); из Грујићевих пјесам (Сарајево /Не осврћи се/, Рат /Један те исти/, На путу за смрт /Рат: мушко казивање/, Кад гину женици /Рат: женско казивање…); Врачаревих (Светла Сарајева, Исповест лудака…); или Јагличићевих (Добровољци, Час Историје, Косовка дјевојка…).

Значајно мјесто у књизи заузимају и два есеја о такође пажњи скрајнутог пјесника  Слободана Ристовића, затим есеј о култу мајке у поезији Моша Одаловића или посебно значајан рад о ратним дневницима који су писани емотивно и на граници су између документарног и литерарног (Дневник ратног хирурга Миодрага Лазића,  Свјетлост незаборава – Дневник 1993. -95. Николе Кољевића и Силос Славка Јовичића).

Ништа мање нису значајни, ни тематски, ни аналитички, радови посвећени прозним писцима (Брђанин, Николић, Ненадић, Рисојевић, Хемон…), а онда и заиста посебан по много чему есеј о Душану Ковачевићу.

Не улазећи у аналитичку процјену Кнежевићевих текстова у овој књизи, због тога што за то и нема потребе, јер је ријеч о врсном аналитичару, ми ћемо се у приказивању ове књиге зауставити овдје остављајући новим читаоцима да се, свакако с разлогом, упознају детаљно са овом врло корисном књигом и са темама које лебде између успомена, снова о слободи и јаве.