Р. Калабић: Дневник короне, 4. мај

Фото: КТВ Зрењанин/Снимак екрана    

Није ли на овај 4. мај симболично отворено једно ново-старо поглавље у нашој историји?

Београд, понедељак, 4. мај 2020.

1.
У свом прекјучерашњем видео-обраћању немачка канцеларка Ангела Меркел најавила је одржавање међународне донаторске конференције, позивајући свет на сарадњу и улагање око осам милијарди евра у проналазак лека и вакцине против корона вируса. Меркелова је, такође, обећала вакцину за све људе. Када је рекла за све људе на свету ваљда је мислила и на троје деце Била Гејтса којима, према сведочењу њиховог породичног лекара, отац до сада  није дозвољавао да се вакцинишу.

Само дан касније овај њен предлог је подржао и римски папа Франциско.

Речено – учињено. Већ у понедељак, 4. маја одржана је међународна онлајн конференција  „Coronavirus Globale Response“. Под покровитељством Европске комисије на овој донаторској конференцији су учествовали: Немачка, Велика Британија, Шпанија, Француска, Норвешка, Италија и лидери земаља регина Западног Балкана: Србије, Црне Горе, БиХ, Албаније и Северне Македоније. Од неевропских земаља учествовали су: Саудијска Арабија, Канада и Јапан. Такође су учествовали генерални секретар УН Антонио Гутереш, генерални директор СЗО Тедрос Гебрејсус и председник Европског савета Шарл Мишел.

Циљ конференције је да се прикупе финансијска средства која би била употребљена  „за борбу против пандемије, а пре свега за тестирање и превенцију“.

На данашњој конференцији прикупљено је 7, 4 милијарде евра, а Србија је у ту сврху приложила два милиона долара. Из буџета Србије биће, дакле, издвојено милион долара за испитивање вакцине, а други милион за Светску здравствену организацију како би се ојачали здравствени системи широм света.

Нашу земљу представљала је премијер(ка) Ана Брнабић, која се захвалила ЕУ на помоћи која је Србији стигла из Брисела. Пожелевши добро здравље свим учесницима ове конференције Брнабић је своје излагање завршила реченицом из „Ратова звезда“, чувене Дизнијеве филмске трилогије, пуне акције, транс-универзумских сексуалних тензија, заплета, релаксација и расплета.

„Нека сила буде с вама“ , закључила је Брнабић.

Све је у симболима“, давно је записао Орвел.

„Христос по среди нас. Јесте и биће“!  говоре Срби Светосавци и православни Хришћани.

На овој донаторској конференцији упадљив је био изостанак бројних земаља чланица ЕУ, у првом реду тзв. Вишеградске четворке: Мађарске, Пољске, Чешке и Словачке. Ако њихов изостанак можемо да објаснимо и правдамо отвореном суверенистичком политиком коју ове државе воде, ипак не можемо а да  се не запитамо где су на овој конференцији остале пуноправне чланице ЕУ, међу којима су и наши суседи Румуни и Бугари?

Одговор на ово питање дошао је од председнице Европске комисије Урсуле Фон дер Лајенове, која је рекла да је ово „само почетак глобалног донаторског маратона“ и да ће више средстава бити потребно у наредном периоду.

2.
Сва је прилика, међутим, да је ово и почетак прегруписавања и новог збијања редова глобалиста и светске олигархије, који су у САД под председништвом Доналда Трампа поприлично уздрмани. Они су у страху да би други Трампов председнички мандат разголитио, сломио и докрајчио њихову закулисну структуру и њихове везе у Америци. Зато настоје да изместе геополитичку платформу са које су до сада започињали ратове широм света, изводили пучеве, организовали и финансирали „обојене револуције“, пљачкали, покоравали и у ропски положај доводили бројне народе.

Избор нове платформе, или резервног положаја на који се сада пребацују и са кога настоје да се одрже у улози светског полицајца пао је још пре четири године на Немачку и на њене сателите у Европи. Симболично, тада је одлазећи амерички председник Барак Обама предао Ангели Меркел „заставу слободног света“. На азисјком континенту избор је пао на финансијски и по стилу живота глобализовану Кину, чији се модел једнопартијске тоталне контроле друштва у длаку поклапа крајњим циљевима Новог светског поретка. Грдно би се преварио онај ко би помислио да је Кина изостала са ове прве међународне донаторске конференције, одржане под покровитељством ЕУ. Ко тако мисли превиђа да је управо Кина као највећи финансијер „испела“ на врх Светске здравствене организације Тедроса Гебрејсуса, блиског сарадника и пословног партнера Била Гејтса.

Србија, дакле, као и све земље западног Балкана, и на овој донаторској конференцији само је изнова  потврдила свој статус немачке колоније јефтине радне снаге и политичке прћије Ангеле Меркел и Џорџа Сороша. Истиснут из источне Европе, а из Мађарске и буквално протеран као и ММФ, Сорош уз помоћ своје мреже тзв. невладиног сектора и до данас „лиценцира“ скоро све кадрове и у власти и у опозицији на политичкој сцени Србије, Црне Горе, БиХ, Албаније и Северне Македоније.

„Не пада снег да покрије брег, већ да свака зверка покаже свој траг.“

Зато нам је сада јасније зашто је председник Србије са онаквом медијском помпом лично дочекао кинеску медицинску помоћ и њихове лекаре, док је руска помоћ медијски скоро стидљиво пропраћена. На аеродрому Никола Тесла један од једанаест авиона Руске Федерације који су донели помоћ Србији сачекала је Ана Брнабић, ваљда једини премијер(ка) у Европи која је у поседу две путне исправе, српског пасоша и хрватске путовнице.

Данас је председник Србије и председник СНС-а најавио одржавање парламентарних избора за 21. јун. У истом дану његов главни коалициони партнер у влади походио је  „Кућу цвећа“ на Дедињу. Као повод да председник СПС-а положи венац на (празан?) гроб и ода пошту Јосипу Брозу Титу послужила је 40. годишњица од како је званично саопштена смрт југословенског диктатора. Том приликом главни саучесник актуелног председника Србије у потписивању „Бриселског споразума“ из 2013. у видео-изјави за Тањуг рекао је:

„Социјалистичка партија Србије је правни и политички наследник партије чији је председник био Јосип Броз Тито, значи Савеза комуниста и Комунистичке партије…“

Није ли на овај 4. мај симболично отворено  једно ново-старо поглавље у нашој историји, кога са свим претходним још од 1943. повезује наслов потресног мемоарског сведочења Мајкла Лиза – Силовање Србије.

 

*Овај дневнички запис део је издавачког подухвата на релацији Торонто – Београд – Торонто кога је осмислила и покренула Катарина Костић, знаменита српска песникиња и књижевница из Канаде. У форми епистоларне књижевности њена запажања, као и ставови инжињера Милорада Стојићевића и дневнички прилози Радована Калабића на исту тему корона вируса, улазе у садржај другог допуњеног издања књиге Писма са ћириличним кодом.

 

Фото: КТВ Зрењанин/Снимак екрана        

 

Извор Нови Стандард, 6. мај 2020.

?>