Преобразио се Христос пред својим ученицима, да би казао да само преображени у свом животу могу да буду његови ученици и да наследе Царство Небеско.
Да се преобразимо, браћо и сестре, да оставимо грехе, грешне мисли иза себе, да се испунимо љубављу и добротом једно према другоме, немојте питати да ли је онај ко га треба да га волите заслужан ваше љубави и немојте од љубави правити трговину, јер Господ каже шта чините ако волите оне који вас воле – нису ли тако чинили и грешници и цариници, него волите све и који су достојни ваше љубави и који нису достојни, да би тако испунили закон Христов и да би се тако преобразили.
Јер љубав искупљује мноштво грехова, каже се у Светом писму. Волите један другога, љубите се људи, Срби браћо, умемо ли да се помиримо, умемо ли брату, комшији, пријатељу, сроднику, куму да назовемо Бога са пуним плућима са отвореним срцем, са најбољом жељом, за његов просперитет и за његов успех у животу.
А ми иако смо православни хришћани, иако не мрзимо друге народе – један другог мрзимо. Волимо се, нека жена воли свога мужа и муж своју жену, да би се деца учила љубави у извору породице. Нека комшија воли свог комшију, нека православац воли свог православца суседа, јер нам је Господ заповедио да волимо и непријатеље своје, не само своје ближње, не само своје суграђане, да бисмо испунили закон његов и да би се преобразили.
А пре свега преобразите се духовно, избаците сваку трунку греха из свога ума, преумите се, преумљење тражи Господ, како каже Апостол – а ја више не живим него живи у мени Христос, нека се Христос усели у вас, нас све да из нас зрачи доброта Христова и бићемо много бољи према свима и биће боље свима у народу, и биће бољи народ наш, и биће бољи епископи наши и биће бољи свештеници наши, ако будемо љубави имали између себе, па нама је заповеђено да волимо непријатеље своје, а ми не умемо да љубимо ни пријатеље своје, ни ближње своје, ни суседе своје, ни један другога.
Честитајући вам овај празник, молећи се драгоме Богу да ова светиња која дише и одише прошлошћу у коју се скупљали хиљаде и хиљаде монаха и приносили Богу молитве, да ова светиња буде сваке недеље овако пуна, немојте дозволити да дође једно, двоје или троје празницима, да ова светиња која је у овоме крају највећа и крвљу обавијена и заливена буде празна јер је то доказ да су ваше душе празне, да оне немају Бога и Христа у себи ако не испуњавате цркве своје. Поучите се барем толико од других вероисповести и других вероисповедника од римокатолика који пуне своје храмове, где се трују мржњом према Србима, поучите се од Муслимана који пуне своје џамије.
Из необјављених беседа протојереја др Жарка Гавриловића. У документу није било назначено које године и у ком храму је беседа изговорена
извор: СТАЊЕ СТВАРИ