ChatGPT
Пише протојерер ставрофор Велибор Џомић
Две значајне годишњице Капеле Светог Петра Цетињског на Ловћену које обележавамо ове године требало би да нас подстакну на дубље размишљање о једном од најнеобичнијих храмова не само у Црној Гори него и шире. Не треба заборавити да улазимо и у 100. годишњицу од аустроугарског разарања ловћенске капеле у Првом светском рату.
Његошева одлука да на Језерском врху на Ловћену сагради своју гробну задужбину и посвети је свом светом стрицу и до данас плени пажњу знаменитих људи.
Мали храм на великом Ловћену је већ пуних 180 година симбол Црне Горе, која је, у најтежем времену, остајала верна Богу и слободи. Он је то био, јесте и остаје до Судњега дана.
Овај Божји храм, два пута рушен за мање од два века, није нестао из памћења оних Његошевих потомака који се нису рашчовечили и обезљудили, поклекли и потонули, пометеногенеришли и подукљанили, обезбожили и разњеслобили.
Претурање, преметање и скрнављење Његошевих костију ради премештања капеле у Првом светском рату није прекинуто до данашњег дана.
Другог светског рата, када су после обрачуна са сопственицима и њиховим именима остаци постао један од “јавних политика” у Црној Гори.
То је сурово потврђено са земним остацима Ивана Црнојевића, ктитора Црногорске митрополије и оснивача Цетиња, јер су их Брозови следбеници деценијама, заједно са костима, у најлонском џаку по подруму “институције” чували.
Повратак Преношење Његошевих остатака на Ловћен септембра 1925.
И још увек траје – 80 година су без гроба и мрамора земни остаци Светог свештеномученика митрополита Јоаникија (Липовца), 80 најбољих свештеника Митрополије црногорско-приморске и хиљада и хиљада Срба из Црне Горе који су били верни Његошевом завету, краљу и отаџбини и који су пострадали од Везирвог до Зиданг моста.
Артиљеријско гранатирање Ловћена с топовњаче у Боки у Првом светском рату траје дуже од једног века.
Адмиралитет Бокељске морнарице је 18. јануара 1916. године, примаш Костића, упутио циркулар свим бокељским општинама у коме је, поред осталог, стајало: „Ловћен је заузет.“ И данас се исто може казати.
Црну Гору треба подсећати на ту црну вест, али је још важније подсећати на топле речи које је Свети владика Николај Жички 1925. године, приликом освећења обновљене Његошеве капеле на Ловћену, рекао краљу Александру Карађорђевићу: „Клекните, Ваше величанство! Налазите се на крову наше отаџбине!”