Владимир Умељић: ПРОСВЕЋИВАЊЕ И УСРЕЋИВАЊЕ СТИЖЕ СА ЗАПАДА

„Срби су неписмени, дгенерици, силоватељи,

убице беба, касапи и агресори!“

(Џофеф Бајден, ЦНН, 01.08.1992.)

Када се Срби у овом времену баве западним медијима и увек изнова сазнају да је Владимир Путин „гори од Хитлера“, онда они, који нису кратког памћења, морају да увиде да њихова трагедија с краја 20. века није тако дуго била преседан у историји после Другог светског рата, односно пре да схвате колико су патуљасти у очима Запада, једва достатни за једну „колатералну штету“, за генералну пробу при непрестајућем походу Запада ка Истоку.

Запад, дакле, просвећује и усрећује.

Срби су у овом тренутку виђени за усрећивање, једино што се с њихове стране очекује, то је заправо скоро ништа, да се наиме само укључе у анти-руски фронт, да се одрекну тј. безрезервно признају независност своје Свете замље Косова и Метохије, пусте Републику Српску низ босанско-муслиманску воду и, наравно, постану члан, пешадија НАТО-империје.

Томе успут припада и потреба да забораве своју националну историју и традиционалну веру, да игноришу новокомпоновано монтенегринско анти-српство, као и скоро довршену анихилизацију Срба у данашњој независној хрватској држави.

Онда су им врата (западно од) раја широм отворена.

А просвећивање? То је већ одавно обављено, тако да овде само један мали подсетник за оне кратког памћења, како су нас „наши западни пријатељи, партнери и традиционални савезници“ заједно са својим услужницима просвећивао на крају 20. века у односу на нас саме.

Наравно, само да би нас данас усрећили.

Већ у августу 1991. је хрватски католички свештеник Јосип Дубовечак из Вараждина добио (и искористио) прилику да у једном немачком листу обзнани једну основну и – у читавој послератној историји Немачке – беспримерно радикалну одредницу започете кампање, овог систематски иницираног и синхронизованог политичког пројекта и то месецима пре почетка ратних збивања и свих њихових, по правилу сурових пратећих појава:

„У Србима се крије нешто сатанско, нешто генетски покварено.”

Ни редакција овог листа а ни десетине хиљада дневних читалаца (осим једног јединог) нису се потом огласили, оградили или чак протествовали против овог „милитантно-насилног покушаја обезвређивања и поништавања цивилизацијско-културолошких достигнућа у једном друштву“, који би указивао на „распад социјално-моралних вредности, као предуслов сваког геноцида“ (Рихард Албрехт, 1989.), овог несумњивог повампирења нацистичко-расистичког тј. усташко-расистичког вокабулара у сада правној, демократској и плуралистичкој немачкој држави.

После овога је у јавности Немачке и НАТО-демократија фактички било све дозвољено у односу на циљну групу, на Србе. Овде неколико следствених примера креирања те црно-беле „стварне стварности“, исто тако скоро искључиво из медија Запада, уз само неколико цитата из редова балканских штићеника Запада, из хрватске и босанско-муслиманске јавности, као и једног цитата изразито исламске провенијенције.

У најмању руку овде се препознаје једна заиста плуралистичка (интересна) коалиција на делу, како у конфесионално-културолошком погледу (западни хришћани/муслимани/сајентолози), тако и у односу на политички спектар (десничари/центристи/левичари).

Овде мали избор тадашњих медијских јављања (малобројни позитивни прилози, који одударају од мејнстрим-диктатуре ће бити подвучени):

„Хрвати, који су цивилизовани део Европе, немају ничег заједничког са српским примитивизмом, са Балканом.“ (извор „НАТО-демократија“).

„Али, питам ја те исте Србе, да ли би се они опаметили, али ово питам, не констатирам – да ли би се они опаметили када би за једног убијеног редарственика било стријељано 10 цивила? За убијеног часника Гарде да се стријеља 100 цивила? (…) Зар и ми Хрвати не знамо се примит оружја? У име то – Pro Patria!“ (хрватски извор).

„И тако, нека се Срби, који су по расту мањи од нас у просјеку петнаест центиметара и имају шиљате главе – вјеројатно имају и мањи мозак – окане нас хрватских Динараца, јер смо ми јачи од њих и кад немамо динара, а то је једноставно, зато јер имамо марака и долара.“ (хрватски извор).

„Драго ми је што нисам Србин. Јесам мјешанац: има у мени њемачке, словачке и хрватске крви, али нимало српске и то ме весели.“ (хрватски извор).

„Овај изданак једне корзиканске племићке породице (Michel Fasi), борио се у току протеклих 15 година тамо где је десничарским диктаторима била потребна помоћ: у Аргентини, Ираку, чак и у Румунији. Недавно је био ангажован на фронту у Хрватској. Тамо је некадашњи саборац Националног Фронта Ле Пена, убијао за остварење великог циља – за очување беле расе. Јер, чврсто је уверење свих европских десничарских радикала, да су Срби потомци азијатских хорди. Њиховом нападу се треба супротстављати, пошто се тиме чува безбедност ‘беле Европе’.“ (извор „НАТО-демократија“).

„На несрећу, нисам побио све Србе!” (хрватски извор).

„Цивилизовани хришћански свет треба да стане на пут оријенталном варварском деспотизму и југосрпском необољшевичком милитаризму!“ (извор „НАТО-демократија“).

„Откако је окончан Други светски рат, још никада Немци нису били толико јединствени у свом непријатељству према Србији.“ (извор „НАТО-демократија“).

„Србију морамо да бацимо на колена!” (извор „НАТО-демократија“).

„Агенције за помоћ жале се да земље-дародавци – нарочито Сједињене Државе и Немачка –практикују политику познату као негативни аирмаркинг. То значи да пружају помоћ само под условом да то не иде српским жртвама.” (извор „НАТО-демократија“).

„Гнусна неман великосрпског експанзионизма, као и пангерманских амбиција Трећег Рајха, храни се истим еугенистичким теоријама!“ (извор „НАТОдемократија“).

„Приближава се дан када ће доћи до најављеног проглашења исламске републике Босне и Херцеговине. Тај датум за који куца срце сваког босанско-херцеговачког и муслимана Санџака је, како је већ одавно познато, 31. децембар ове године. Како су неке назнаке показале, могло би доћи до противљења бх. Срба овом повјесном догађају. С тим у свези подузете су неке мјере које би се примјениле уколико српско пучанство Босне и Херцеговине не буде сугласно са овом идејом..

Сваки појединац Србин мора бити свјестан одговорности цјелокупног народа за његове неконтролиране поступке: Казне за учињена злодјела биће колективне – за једну срушену муслиманску кућу бит ће срушено десет српских – за једног мртвог Муслимана бит ће ликвидирано 100 Срба; за једног рањеног Муслимана (овисно о тежини ране), 10-50 Срба.
Сви Срби раде радно вријеме од 12 сати на дан, плаће су им сразмјерне лојалности свих запослених и у правилу су за 30% процената ниже од плата муслимана на истом радном мјесту.
Срби имају право првенства код отпуштања вишка радника.
Срби не могу посјећивати све јавне установе без посебних пропусница.
Срби храну добивају на точкице и то у продавницама које ће радити посебно за њих.
Срби немају националних странака, а ако не буду поштовали правила политичког живота, немају право политичког организирања, нити право гласа.
У исламској републици Србима се не одузима право производње алкохола, али и муслимани имају право користити шеријат за све становнике државе.
Срби су равноправни са муслиманима уколико добровољно пређу на предедовску вјеру Ислам – нико никада нема право повлачити њихово претходно стање живљења, јер нису они криви што су Срби, ни једна генерација не може одговарати за поступак претходне или неких других које су јој претходиле.
Добар Србин је жив и послушан Србин или мртав непослушан Србин.“

(босанско-муслимански извор)

„Крајности српске бестијалности… силовање Босне и махнити српски фашизам иза њега… Српска варварства…“ (извор „НАТО-демократија“).

„Босанска влада сматра да су Срби од почетка оружаних сукоба силовали преко шездесет хиљада жена, од којих су десет хиљада малолетне, понекад не старије од 7-8 година.“ (извор „НАТО-демократија“).

„Босна 1992-1995: Геноцид над преко 300.000 Муслимана и систематско силовање преко 100.000 Муслиманки од стране хришћанских Срба!“ (исламски извор).

„Срби су наређивали босанским Муслиманима да силују животиње.“ (извор „НАТО-демократија“).

„Срби су хранили псе Муслиманима!” (извор „НАТО-демократија“).

„У Угљевику је 500 српске сирочади. Хвала Алаху! Армија БиХ је послала у пакао 50.000 четника. Алах је моћан! Српске мајке ће убудуће, као што би рекао Ибрашим, рађати грумење леда умјесто деце. Алах је велики!” (босанско-муслимански извор)

„Све их треба поклати – и Србе и Хрвате, а за сваког муслимана треба заклати три Србина.” (босанско-муслимански извор).

„Српски ратни злочини, налик на нацистичке, били су непобитан аргумент у доказивању потребе неке врсте војне опције.” (извор „НАТО-демократија“).

„Ми знамо много тога о „српским” злочинима у Сарајеву! Муслимани су сами починили ову кланицу над сопственим народом!“ (масакар на сарајевској пијаци Маркале, прим. аутора), узвикнуо сам констерниран. „Да“, потврдио ми је премијер Едуард Баладур (Édouard Balladur) без оклевања, „али су они барем натерали НАТО да интервенише.“ (извор „НАТО-демократија“).

„Српске акције у бившој Југославији су готово горе од Стаљина и Хитлера!“

(извор „НАТО-демократија“).

„Било ко да се надао како догађаји попут нацистичког геноцида над Јеврејима никада не могу да се понове, горко се разочарао после догађаја у бившој Југославији.” (извор „НАТО-демократија“).

„Експерименти на људима поново се врше, као у време Трећег Рајха под Менгелеом (Josef Mengele). Српски лекари су имплантирали псеће ембрионе у босанске жене!” (извор „НАТО-демократија“).

„Србија не може да се реформише. Она би требало да буде војно окупирана, попут Немачке после Другог светског рата, и денацификована!“ (извор „НАТО-демократија“).

„Милошевић је успешно искористио манију гоњења од које су Срби патили током читаве своје историје”. (извор „НАТО-демократија“).

„Срби… То је људска животиња у најгорем издању!“ (извор „НАТО-демократија“).

„Срби… И животиње користе своје ресурсе знатно умешније него ови наопаки створови, чија је припадност људској раси у великом закашњењу.” (извор „НАТО-демократија“).

„Срби су неписмени, дегенерици, силоватељи, убице беба, касапи и агресори!” (извор „НАТО-демократија“).

„Срби су народ без закона и без вере. То је народ разбојника и терориста!“ (извор „НАТО-демократија“).

„Срби су копилани!” (извор „НАТО-демократија“).

„Срби… То је данас један болестан народ, већ одавно затрован, запао у опасну колективну параноју.“ (извор „НАТО-демократија“).

„Срби су раса парија, труле јабуке у бурету Европе. Они морају да буду неутралисани!” (извор „НАТО-демократија“).

„Слобине (тадашњи српски председник Милошевић, прим. аутора) животиње су увреда за човечанство. Они заслужују да буду устрељени попут дивљих паса!” (извор „НАТО-демократија“).

„Срби су прљаве убилачке животиње… Они… крше споразуме… силоватељи … обично су пијани од ракије… хладни су и сурови окупатори… имају чудне навике, налик на животињске…“ (извор „НАТО-демократија“).

„Срби су раса, Срби су мрзитељи-експерти!“ (извор „НАТО-демократија“).

„Срби, пси и творови са балканског ђубришта!” (извор „НАТО-демократија“).

„То нису људи, то су људождери!” (извор „НАТО-демократија“).

„Како се чује, један српски етнички полицајац ушао је у кућу Албанца и затекао породицу како једе за столом. Наводно, питао је има ли меса? Када су одговорили да нема, заклао је њиховог сина, раскомадао га и бацио делове тела на сто пред родитеље, рекавши им: „Сада једите, ево вам месо.” (извор „НАТО-демократија“).

„Ове грозне приче о масовном убијању на Косову и слике избеглица, које беже од српског тлачења њихових живота, јасно казују да је то борба за правду а против геноцида… Сада смо видели да око 100.000 војно способних мушкараца нема… Можда су побијени.“ (извор „НАТО-демократија“).

„На несрећу, многе избеглице користе ову тешку ситуацију да зараде новац. Постоје овде људи на граничном прелазу, који тим албанским избеглицама нуде новац ако пристану да испричају приче о претпостављеним масакрима, тортурама и другим злоделима, које наводно чине Срби. Бројни људи (избеглице) прихватају понуду.” (извор „НАТО-демократија“).

„НАТО-бомбе на Србе су оправдане!” (извор „НАТО-демократија“).

„НАТО-бомбардовање Србије је неопходно, јер је на Косову у правом покољу побијено 800.000 људи!“ (извор „НАТО-демократија“).

„Ми смо намерно поставили Србима превисоко лествицу, да би могли да се равнају по томе. Њима треба мало бомбардовања, и то је оно што ће и добити!” (извор „НАТО-демократија“).

„Овај рат је први рат Уједињене Европе!” (извор „НАТО-демократија“).

„Рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства!” (извор „НАТО-демократија“).

„Више пута протестовао је наш пуковник код НАТО-команданата, јер су бирали мете које нису биле војне. Избацили су га из канцеларије са псовкама (…) Једном приликом дошла је кодирана наредба северноамеричких официра, да би требало да бацимо анти-персоналне бомбе на локалитете Приштине и Ниша. Пуковник је одбио све то заједно и, неколико дана касније, стигло је наређење за његов премештај (…) Још откад смо стигли у Италију, није било краја понижавањима и увредама. Даваоци наређења су само северноамерички генерали, и нико више (…) Они разарају земљу (Србију, прим. аутора), бомбардују је новим оружјима, отровним нервним гасовима, површинске мине се бацају падобранима, бомбе садрже уранијум, црни напалм, стерилизујуће хемикалије, које се расипају да би затровале усеве и употребљавају оружја, о којима чак ни ми још увек ништа не знамо. Северноамериканци чине једно од највећих варварстава, која се могу починити против човечанства.“ (извор „НАТО-демократија“).

„Главно је да смо ми победили а он (тадашњи српски председник Милошевић, прим. аутора) изгубио.“ (извор „НАТО-демократија“).

Скратимо ово набрајање примера концертиране дехуманизације Срба једним ауторизованим цитатом тадашњег председника САД Била Клинтона (William Jefferson „Bill“ Clinton), који припада једној другој, псеудоаргументативној области и врло индикативно говори у прилог претпостављеног ревизионистичког тренда Запада чак и у односу на злочин геноцида:

„Срби нису изазвали само 1. светски рат, не, без њих не би било ни Холокауста!”

Клинтон је значи још једном радикализовао текућу кампању крунишући је једном (наводно) претешком хипотеком, која је требало да циљну групу дефинитивно сврста на „мрачну страну“, у „царство зла“ историје.

„Наводно“, јер се та редефиниција стварности неминовно испоставља као бумеранг, који се по бацању не да више контролисати и који је погодан да при свом повратном лету понови отвори понеку стару рану у историји Запада у XX веку.

Јер све до тог тренутка Клинтон је имао само једну заједничку ствар са Адолфом Хитлером а то је да су обојица припадали истој културолошкој традицији, која је као што је познато изродила као тоталитаризме (Хитлер) тако и демократију (Клинтон). Исто тако је познато да ниједан човек не може да се учини одговорним за место и време свог рођења, као и за предисторију свог цивилизацијског наслеђа.

Од тог тренутка постало је међутим јасно да Клинтон дели и став Адолфа Хитлера о каузалним факторима Првог светског рата, јер немачки диктатор је 16. априла 1941. експлицитно изјавио: „Та српска злочиначка банда (…) то су исте оне креатуре, које су већ једном, Сарајевским атентатом 1914. године, гурнуле свет у једну безимену несрећу (…)“.

Водеће елите Запада, дакле, неуморно просвећују и усрећују – ко још може да посумња у то? Нико разуман, јер то је једноставно истина! Оне просвећују своје поданике и све кандидате за тај статус а то је остатак света и, истовремено, оне усрећују саме себе.