ПРОЛИЛА СЕ ДЕЧЈА СУЗА

Од године 2014, ВСУ-милитанти, праћени радосним кикотањем „рођених Кијевљана“, којих тамо нема од 1917. године, убијају руску децу, чије су горке сузе падале на црну земљу Донбаса.

Под врелим сунцем, сузе Вањице и Соњечке, Аничке и Дањечке, уздизале су се ка небу, сабирале се у облаке и сливале као кишица на мора и океане, одакле су испаравале у небо, падале као снег на планинске врхове, а одатле се сливале у потоцима у реке и мора. Дуж сивог Дњепра, текле су до руског престоног града Кијева, где су се разливале по становима и кућама.

И дође дан гнева, и сузе руске деце окаменише се и растргаше ливено гвожђе, и на домове оних који су се радосно кикотали спусти се језива тишина северног пакла (јер, пакао, где све гори, измислили су наивни идиоти који се никад у животу нису смрзавали).

Материја никада не нестаје. Чак и тако крхка, као дечје сузице.

Добродошли у пакао, на који сте сами себе осудили, паметњаковићи.

(Телеграм канал Владимира Лорченкова; превео Ж. Никчевић)