ПРИМАРИЈУС МИЛАН РОГАНОВИЋ: „Морални убожјаци“ покушавају да од медицине направе религију, али без Бога

Забринут сам и због тога што све мање разумем шта нам препоручује тзв. Кризни штаб за борбу против пандемије, иако се, нешто мало, разумем у ту медицину

У чему сам „погрешио“?

Веома сам забринут због тренутне ситуације. А можда, у ствари, треба да се срамим, како пре неки дан у својеврсном медијском блицкригу рече наш врли и једини вођа. Упаде у наше куће и станове путем малих екрана и оштрим речима нам објасни да сви ми који другачије мислимо и говоримо, у ствари, желимо да Србији буде тешко и да нас је баш брига за Србију, док се он својски бори да је сачува у ово турбулентно корона време.

Да, ваљда сам због тога забринут, јер ми је много требало да увидим да сам на погрешној страни, да не схватам да живимо у ,,златном добу” иако срећем сиромашне, оне који живе на кредит, од милостиње, оне који као мађионичари растежу своје плате од првог до првог у месецу, да живим у земљи која је европски шампион у расту економије, која поштује све Уставом загарантоване слободе и сва људска права, у којој нема медијске блокаде, цензуре, нема лажи, нема преваре, нема застрашивања неистомишљеника…

Ноћни клуб и кризни штаб

Забринут сам и због тога што све мање разумем шта нам препоручује тзв. Кризни штаб за борбу против пандемије, иако се, нешто мало, разумем у ту медицину. Забринут сам јер не могу да појмим немушти језик на конференцијама за медије појединих чланова тог штаба. По званичним извештајима, све нас је више заражених и опет нам здравствене установе трпе огромне притиске, али зато треба да будемо поносни што нам се отварају неке Галерије (нажалост, не уметничке, већ за шопинг).

Не схватам да не смем да одем на нечију свадбу, рођендан или сахрану, а у ноћни клуб, међу стотине других, смем. Па, срамото, што не идеш ту где можеш боље да се проведеш! Упркос корони, тамо ти не треба маска?!

Бактерије колонизују маске

А, да и те маске. Више ми није јасно где и кад их носити, која маска нас штити, а која не, зашто је Светска здравствена организација у почетку пандемија давала препоруке да маске нису потребне, а касније да су неопходне, али, чекајте, ево директора канцеларије СЗО у Србији господина Марјана Ивануше у емисији Инсајдер-Епидемија тајни на Н1 телевизији који каже да се маске у почетку нису препоручивале јер их није било довољно на тржишту, чак ни за здравствене раднике, али када је привреда почела да их производи у довољној количини онда су постале неопходне!?

Не могу да разумем и тамо неке Швајцарце који су у Цириху послали у лабораторију на анализу заштитне маске узете од људи који су их носили на путовању, а онда се жале како су добијени резултати тестирања обесхрабрујући. Једанаест од двадесет тестираних маски садржало је више од 100.000 бактеријских колонија, од којих су три премашиле милион. На 14 маски се пронашла бактерија стафилокока, која може изазвати запаљења плућа или менингитис, а на 15 калупа и гљивице. Ко вас тера да чачкате где не треба?

Ко дише, може да „липше“

Није ми јасно ни који ваздух смем безбедно да удишем. Да ли онај који је у Београду, али и појединим другим градовима у Србији, међу најзагађенијим на свету? Или онај који, како кажу најновија истраживања, у аеросолу може носити корону и до два сата? Како се дошло до тог открића? Да ли су неким небулизаторима распршивали корону, па мерили колико ће дуго опстати на ,,чврстим честицама или малим течним капима насталим из дима, прашине, летећег пепела и кондензованих гасовитих супстанци које могу да се нађу у ваздуху”? Пошто магла или облаци представљају врсте аеросола, да ли то значи да ће у ове јесење дане када је магла честа појава, бити више и короне око нас? Или се ради о неком другом аеросолу?

Медицина као мера морала

Али, нешто ми је и јасно. Корен речи ,,медицина“ (индоевропско мед) значи средина, мера, а смисао тих речи везан је и за проналажење средства (мере) исцељења. Зар нам данас та мера није најпотребнија?

Медицина синтетизује знања бројних природних наука, али се од њих разликује по томе што она не оперише материјом, пољем или информацијом, већ човеком о којем се знање не ограничава на природне науке него претпоставља моралну димензију. Морал је основни код људских односа, а кључ за дешифровање тог кода је – етика. Латинска реч ethice означава учење о моралу, тј. систем непротивуречних судова о темељима, смислу и улози морала.[1]

Да ли треба да заборавимо на морал и етику и прихватимо чињеницу да се у медицинској теорији и пракси дешавају многе промене које могућност медицине мање везују за лечење, а више за управљање људским животом. „Морални убожјаци“ покушавају да од медицине направе религију, али без Бога, укидају нам право на здравље, а намећу обавезу на здравље. Морал се сматра људском слабошћу.

Да ли ће нам ова пандемија дати одговоре на нека питања, да ли ћемо успети да заштитимо изворна медицинска начела заснована на етици и моралу, да ли ћемо остати на ставовима да је људски живот јединствен, непоновљив и да ли ћемо остати у одбрани људског достојанства и смисла живота?

Наслов и опрема: Стање ствари

(iFamNews – Србија, 16. 11. 2020)