Прилепин: У Украјини се боримо и против Русије чији су снови, некретнине и идеали у иностранству

РУСИЈА не живи једним даном, било којим. Русија живи одједном у свим временима.

Зато онима који нам, са оне стране, говоре да нису тражили да их ослобађамо, одговарамо: „Нико никога не ослобађа. Русија има своје задатке“.

Русија има своју земљу и решава своје задатке. На својој земљи.

Ми њима ништа не предлажемо. Нигде и никада није могуће решити све проблеме једном заувек.

Ми, наравно, не одбацујемо нашу браћу која живи у Украјини – Малорусе, Србе, Грке и Русе. То је наш народ. То смо ми. Они су као ми, а неки су – имам у виду армију Донбаса – и бољи.

Они су свих последњих година маштали да иду „до Лавова“. То су отворено говорили.

Они иду да ослобађају своју Украјину и на то имају пуно морално право.

У армијама Донбаса су стотине, можда и хиљаде, оних који су им се прикључили из Одесе, Харкова, Кијева, Чернигова, Сум, Винице, Полтаве…

У догледно време треба да буду формирани одреди народне милиције Одеске, Харковске, Николајевске, Херсонске области, а и осталих.

Биће то прво водови и чете, а потом пукови… На њиховом челу трерба да буду искусни официри из армија Доњецке и Луганске Републике.

То ће бити најјачи могући мобилизујући фактор. Зато новим јединицама треба давати имена великих Украјинаца, Малороса и запорошких козака.

Ми се никада нисмо устручавали да говоримо да се у Украјини и Данбасу води грађански рат. Ми треба да своју вољену Украјину супротставимо измишљеној и лажљивој Украјини без корена.

Милицији Харкова треба дати име двоструког хероја СССР – маршала Павла Рибалка који се у њему родио.

У Одеси – у част маршала Родиона Малиновског. Другом делу у част маршала Семјона Тимошенка.

Наш избор је огроман. Нека само наследници Мазепе, Шухевича и Мељника пробају да дигну глас на присталице Рибалка и Тимошенка!

Време је да враћамо Украјину – Украјини, а Русију – Русији!

Нас – нама, а историју – истини.

Ово је и велики рат симбола.

Не заборављајте да су наши симболи сто пута јачи!

Русија нема финансијску аристократију. Није како треба ни настала.

Русија, на жалост, нема националну интелигенцију. Сама се дискредитовала и довела у стање распада.

Има познатих људи, али интелигенције нема.

Постоје и богати људи, али аристократије нема.

Ово значи да аристократија треба да буду други људи. Носиоци највиших духовних вредности који су узор за друштво и наредне генерације.

У Русији може бити само једна аристократија – војна. Тако ће и бити.

Ми не ратујемо са Украјином, нити за Украјину. Ратујемо са ситом, трулом и бестидном Русијом без савести.

Са Русијом са два држављанства, са некретнинама и рачунима у иностранству. Са свим сновима и идеалима у иностранству!

За нову Русију. За Русију која је овде, која никуда неће отићи. Која никад неће издати своју децу, која – уз остало – испуњавају и своју ратну ратну дужност.

Зато говоримо: ако се сви ти који су сами себе „извезли“ врате и заузму „своја места“ – то ће значити да сви циљеви специјалне операције нису остварени.

Да смо у нечему изгубили.

Надамо се да се то неће догодити. Молимо се за победу на свим фронтовима.

Морамо се учити на прошлости – у славу будућности.