ПРИЛЕПИН: Свет ће бити захвалан Русима што ће васкрснути оно што је било најбоље у СССР

РУСКИ писац, публициста и политичар Захар Прилепин једна је од најпосебнијих личности у својој земљи.

Потврдио је то и у интервјуу радију КП.ру у којем је рекао да ће Руси вратити на историјску сцену много шта од онога што је било најбоље у Совјетском Савезу. Притом је изразио увереност да ће свет Русима на томе бити захвалан.

Прво питање тицало се Донбаса: „Прво је тамо био Игор Стрелков који је присталица монархизма и Руске Империје. Зато га Донбас није прихватио. Ви сте стигли са условним Совјетским Савезом. Да ли су наши људи спремни да прихвате нови СССР?“

Прилепин је свој одговор почео мало `издалека`:

– Мислим да већина земље, на овај или онај начин, наравно у живописнијем и у лево-ружичастом концепту, прихвата леве идеје. Уосталом, сасвим је очигледно да је у Русији Јосиф Висарионович Стаљин најпопуларнији политичар. И да би он био први на свим такмичењима за „Име Русије“ да се и код нас не штелују такве анкете и рејтинзи.

– Чак и на основу упита у претраживачима Јандекс и Гугл лако се закључује да су Стаљин и Лењин на четвртом или шестом месту. Они су стални политички лидери који конкуришу председнику Путину, Наваљном и Шојгуу. У том друштву је и Брежњев. Са њима се не може упоредити ни један други лидер Русије, укључујући и политичке.

– Чак и они који указују да је совјетски бекграунд био превише крвав и тмуран, савршено добро схватају да је у СССР медицина била бесплатна и свима доступна, као и образовање и сва друга невероватна достигнућа Совјетског Савеза, укључујући бесплатно становање, осмочасовни радни дан, одсуство дечијег рада, висок ниво морала под државном контролом. Јер,тада је било немогуће да руске девојке собом тргују и на велико и на мало.

– Совјетски Савез је имао највиши ниво кинематографије, а и уметности у целини. Истина је, држава је неке хватала за грло, али је надгледала, постављала захтеве и највише могуће стандарде. Људи су говорили да је то нормално. Упркос томе што је ГУЛАГ био лош, а за Мејерхолдом требало жалити.

Прилепин је после овога направио други корак ка свом виђењу васкрсавања оног што је било добро и најбоље у СССР:

– Сматрам да ћемо ми до тога доћи – овако или онако. Упркос томе што то не желе ни финансијска елита Русије, ни наше политичке елите, ни странка Јединствена Русија. А не желе зато што су, у суштини, на тој страни сви задовољни тренутним стањем ствари. Само то ће наметнути маса народа, ових 150 милиона који као да су без гласа.

Уосталом, народ је власти већ наметнуо одређену врсту реторике. Зато она почиње да говори о националним интересима, чак и о црвеној застави. Уосталом,видео сам Стаљинову бисту пред улазом у кабинет у Министарству одбране у којем се налази `црвено дугме`.

– То је кабинет у којем постоји столица за Владимира Владимировича, столица за Шојгуа, у којем се доносе најургентније, најважније, понекад можда и најстрашније одлуке. Е, управо поред улаза у ту просторију се налази и Стаљинова биста. Питам се: ко га је тамо ставио?

– Дакле: повратак се већ догађа на нивоу реторике, фетиша и неких индикативних ствари. Али, то се још није догодило на нивоу економских веза и економских одлука. И даље живимо у земљи каква је пројектована 1991. године. Само, и то ће се догодити неизбежно. Преко нас се полако и мало по мало догађа велика национална промена…

Уверен сам да ће Русија – ако се то заиста догоди, а догодиће се, наравно – поново постати предводник целог човечанства. Већ у 21. веку. И, човечанство ће рећи: Господе, хвала ти што су се Руси досетили да то учине, да отворе разговоре о једнакости и социјалним гаранцијама, о праву целог човечанства на нормалан живот, а не само за припаднике златне милијарде.

Прилепин је уверен да би се неке бивше републике СССР у догледно време могле одрећи својих суверенитета и поново прикључити Русији, али наглашава: „Само мирно и без притиска и присиле. Искључиво својом вољом“.