Прилепин: Америчка демократија је блеф за оне који не стоје добро са памећу
Захар Прилепин (фото: С. Гарић)
Аутор: Захар ПРИЛЕПИН
АМЕРИКАНЦИ су од 1947. до 1989. године предузели 72 покушаја државног удара у страним земљама. Од тог броја, 66 је тајно, а 26 – успешно.
Зато је питање: како уопште можемо градити односе са Американцима?
Одговор је, ипак, крајње једноставан.
Прво, никада не треба веровати у америчку демократију, то је блеф за оне који не стоје добро са памећу.
Америци нису потребни демократски партнери. Потребни су јој лојални партнери.
Друго, морате бити прагматични и схватити да је Америка прилично одрастао грабљивац који може да убије. Не успева у томе онолико често колико би желео, али непрестано покушава изново. Опет и опет.
Америка је снимила хиљаде филмова и варијација на ове теме. У хиљадама филмова, у хиљаду стрипова, у хиљаду компјутерских игара, Америка је победила Русију и убила чак не милионе, већ милијарде Руса.
Међутим, то нису само филмови, стрипови и игре. То је постављање задатка.
Свакоме ко позива да на ово заборавимо – треба запушити уста.
Такви нису довољно паметни. Можда желе добро и мир у свету, али нека иду у Америку и Американцима говоре да Русе више не треба убијати у холивудским филмовима.
Који год у то успе да убеди бар једног Американца – нека се врати. Али, ни један им то неће доказати. Боље им је зато да овде (у Русији) нешто доказују.
У свом недавном предавању, писац Дмитриј Биков (који је говоримо о биоскопу и шахистима, али то није важно), рекао је и ово: „Бет, што је веома важно, није Боргова победила својим оружјем. Победила га је оним што лежи у срцу америчког друштва – солидарношћу. А Русија која је паметна на страху, милитаризму и противљењу власти – подлегла је. Америка ју је победила својим једноставним идиотским каубојским осмехом који овде сви толико мрзе. Америка није Доналд Трамп“.
Децо, да ово поновимо: Русија је паметна захваљујући страху и милитаризму. А Америку уздижу солидарност и обични каубојски осмех који овде (у суморној Русији, која не може да отвори усне) сви мрзе.
Погледајте укратко илустрације за ове тврдње.
Американци су 1944–1946 организовали окупацију Филипина. Де факто, то је био прелазак те земље под контролу Сједињених Држава.
Након завршетка Другог светског рата, америчке трупе окупирале су јужни део Кореје, који је касније постао Република Јужна Кореја. После крвавог Корејског рата, који није променио границе Јужне Кореје и њен политички систем, Сједињене Државе нису повукле своје оружане снаге из земље. Тренутно амерички контингент у Јужној Кореји броји најмање 37.000 људи.
Американци су 1961. године извели операцију у Заливу свиња – инвазију на Кубу с циљем свргавања актуелне владе. Али, изгубили су. 1
На територију Тајланда је 7. маја 1962. године искрцан је амерички експедициони корпус од 5.000 војника.
Од октобра 1962. до 1975. године, Сједињене Државе су више пута интервенисале у унутрашњим пословима Лаоса како би подржале антикомунистичке снаге унутар те земље.
Током акције Power Pack, америчке трупе су се 28. априла 1965. искрцале у Доминиканској Републици да свргну владу која је дошла на власт током грађанског рата. Та земља је била под америчком окупацијом до септембра 1966. Максималан број америчких трупа био је 12 хиљада људи. На новим изборима на власт је дошла проамеричка влада.
Природно, овде припада и Вијетнамски рат (1965-1973).
До 1969. године САД су водиле велике офанзивне операције против тамошње гериле. У овом периоду су америчке трупе бројале 540 хиљада људи.
Према проценама северног Вијетнама, током америчких бомбардовања убијено је 65.000 цивила.
У Стокхолму и Копенхагену одржан је 1967. године незванични међународни суд за истрагу ратних злочина у Вијетнаму чије одлуке, међутим, нису имале никакве последице по Сједињене Државе.
Бомбардерске нападе на Камбоџу и Лаос САД су изводиле током 1968., а 1970. су напале Камбоџу.
Американци су 1982-1983 извели мировну операцију у Либану.
Уследила је (1983.) америчка инвазија на Гренаду: 25. и 27. октобра 1983. године, Сједињене Државе су извеле операцију „Ерупцијак беса“ која је имала за циљ свргавање „просовјетске владе“. Американци су тада великим снагама угушили отпор и успоставили контролу над читавом земљом.
Ова агресија наишла је на осуду чак и код америчких савезника.
У јулу 1983. Сједињене Државе су започеле серију војних вежби у Хондурасу које је требало да доведу до сукоба са Никарагвом и последичне америчке инвазије на туземљу. Низ провокација настављен је до 1989. године, али није донео никакве резултате.
Инвазија на Панаму догодила се 1989. године. Од почетка 1980-их, Панама је постепено излазила испод контроле Сједињених Држава и почињала да води независну политику која није удовољавала интересима америчке владе. Политички, психолошки и финансијски притисци на Панаму били су неуспешни. Такође, један од фактора погоршања односа било је одбијање Панаме да са своје територије омогући америчку војну акцију против Никарагве.
Све ово је навело Сједињене Државе да повећају свој војни контингент у зони Панамског канала и да покрену операцију кодног назива „Just Cause“ која је била инвазија на ту земљу. Декларативно: ради заштите америчких грађана, али је операција заправо била усмерена на свргавање владе и успостављање проамеричког режима.
Велика америчка војна сила, око 26 хиљада војника, напала је 20. децембра 1989. године Панаму. Главна непријатељства настављена су до 25. децембра и завршена су потпуним поразом панамске војске.
Инвазија на Панаму била је прва интервенција „за демократију“ у историји САД.
Потом су се ређали: Заливски рат, Југославија, поново Филипини, 13-годишњи рат у Авганистану и сва остала чуда, укључујући рат у Пакистану у којем Американци и даље учествују. Недавно се америчка војска појавила на Хаитију, у Либерији, Џибутију, Кенији, Етиопији, Јемену и Еритреји.
На списку је и Ирак, наравно.
Вашингтон је напао Ирак без формалне објаве рата. Буш млађи је једноставно наредио трупама да нападну ту несрећну земљу.
Светска здравствена организација процењује да је од почетка операције до средине 2006. године око 150 000 Ирачана убијено.
Све у свему, Сједињене Државе су током своје историје покренуле више од 200 ратова из осећаја „солидарности“ и уништиле око 70 држава. У тим војним сукобима милиони људи су убијени, десетине милиона су страдале, од америчких санкција умрло је небројено много одраслих и деце на неколико континената, где нико никада није ни видео ниједног Американца, а сигурно им није сметао да живе.
Престанимо да сами себе обмањујемо.
