ПРЕДРАГ ВАСИЉЕВИЋ: До сада невиђен услов ЕУ Србији и Балкану – понижење упаковано у милијарде евра

Свакаквих смо се чуда нагледали током последње две деценије европских интеграција Србије и региона, али оно што смо добили протекле недеље из Брисела по надреалности превазилази све до сада виђено.

У најкраћем, порука ЕУ Западном Балкану, преведена на огољену суштину, гласи:

Не планирамо никада да вас учланимо у Унију, али ви морате непрекидно да нас хвалите како смо најбољи, најлепши, како смо најискренији партнери, како имамо најлепше очи, како смо најпаметнији…

Како изгледа понижавајући члан
И тако је, трећа тачка Декларације усвојене на Самиту ЕУ у Словенији, не разликује се пуно од овог нашег карикирања и дословце гласи:

„ЕУ је далеко најближи партнер у региону, главни инвеститор и главни донатор. Невиђене размере и домети ове подршке морају да буду потпуно препознати и преношени у јавним дебатама и комуникацији од стране партнера“.

Значи, политичари из региона, иако нису добили гаранције и рокове за чланство, морају у медијским наступима непрекидно да понављају да постоје некакве невиђене размере помоћи Европске уније без којих, малтене, ове земље не би ни преживеле.

Морају, дакле, што предвиђа нови документ, на сваком месту, спремно, и у пола ноћи да без замуцкивања издекламују рецитацију прописану децидно у трећој тачки декларације.
Да понижење буде веће, ЕУ је истовремено најавила да ће 30 милијарди евра уложити у Зелену агенду Западног Балкана кроз грантове и инвестиције. То свему даје неку чак дубоко потцењивачку ноту јер носи у себи нешто што личи на јадну уличарску трампу:

„Ја ти дајем паре, а ти мораш да ме волиш“!

Шта се крије иза нове ЕУ уцене

Али, није тешко претпоставити шта се у ствари крије иза нове уцене Европске уније из Словеније, која уводи забрану негирања да је баш она наш највећи партнер, једини стварни старатељ и савезник.

Потребно је, наиме, убедити грађане балканских државица да је Европска унија једини светли узор, неприкосновено божанство, иако никада у њу неће ући.

Неопходно је спречити да се грађани, политичари, привредници, окрећу неким геостратешким алтернативама, сада, када од чланства у ЕУ практично нема ништа.

Нужно је, на пример, усред светске енергетске кризе, убедити првенствено Србе да јој главни савезник није Русија из које јој стиже најповољнији гас и подршка за територијални интегритет земље.
Важно је, упркос свему, убедити Македонце да нису погрешили што су чак променили и име државе да би се покренули на европском путу, па од тог помака и обећања није било ништа.

Љубав се мора платити

Љубав и партнерство из Брисела сада се морају платити, подмитити, прописати, ставити у члан, декретом усадити у колективну свест.

Морамо сви као песмицу научити ко нам је најближи партнер и чија помоћ има „невиђене размере“ ако хоћемо да добијемо свој део пара.
Једва чекамо да видимо како ће се та невероватна љубав из Тачке 3 – примити у Србији….