ПРЕДРАГ ВАСИЉЕВИЋ: Да ли је решење Душана Ковачевића за Косово — да нам НАТО опрости што нас је тукао

Када велики српски драмски писац и угледни академик изнесе јавности став о најкрупнијим националним питањима, то свакако подиже прашину. И има утицаја.

Тако су готово сви медији пренели одговор Душана Ковачевића на новинарско питање јесу ли Србији због Косова „везане руке” да решава отворена питања са суседима, пре свега питање положаја и права Срба, и колико таква позиција земље охрабрује наше суседе да по том питању не примењују ни споразуме на које су се обавезали?

„То што смо окружени са 40 милиона људи у НАТО-у је суштина и проблем, па и решење онога што нас данас мучи“, оценио је Ковачевић.

Шта нам је у ствари, са мало речи, и много порука између редова, саопштио цењени драмски писац и члан САНУ?

Да ли је поента у овим закључцима:

 

• Пошто је Србија окружена са 40 милиона људи који су у НАТО-у — решење је да за Косово прихватимо оно што пропише Западна војна алијанса.
• С обзиром да је НАТО војна организација која је највише помогла стварању независног Косова и комадању Србије — решење је да капитулирамо и да признамо да Косово није део наше државне територије.
• Судећи по томе што је НАТО због Косова и Метохије 1999. године бомбардовао Савезну републику Југославију, решење је да нам „опросте што су нас тукли“, што би рекао чувени Ковачевићев лик Илија Чворовић „сумњивом“ подстанару.
• Због тога што је Србија окружена са 40 милиона људи у НАТО-у, нема друге него да на концу и сама постане чланица Западне војне алијансе.
• Једини начин да решимо све националне спорове са суседима је да им се придружимо под окриљем Северноатлантског пакта.

 

Или је можда Ковачевић имао ово на уму:

 

• Србија је окружена са 40 милиона људи у НАТО-у, који је створио независно Косово, али то није ништа у односу на најмногољудније земље света Русију, Кину, Индију, Бразил… које су против независног Косова и Србија би требало на њих да се ослони.
• Србија је у НАТО окружењу које јој угрожава националне интересе, тако да наша земља никако не би смела да постане члан Алијансе већ да остане неутрална.
• Србија би требало да се припрема за политичку конфронтацију са моћним западним војним блоком у чијем је обручу, како би одбранила своје виталне интересе…

Уз мало маште, све ово, и још много тога креативног, могло би да се „учита“ и „допише“ у кратку реплику академика Душана Ковачевића којом је он изнео српски проблем, као и његово решење.

Невоља је, чини се, што није корисно по државу да интелектуалци оваквог формата поводом најзамршенијих и најизазовнијих државних питања излазе у јавност са штурим, неаргументованим и недореченим ребусима.

Јер Србија је пред историјским искушењем и од умних глава се очекује јасан, поткован и утемељен став. Ако га имају и ако желе да га изнесу у овим вихорним временима.

У противном, остаје дилема — шта је писац хтео да каже.