Предраг Ћеранић: Ујгурски сепаратисти праве конгрес у Сарајеву

Након вишекратног прозивања Русије због интервенције у Украјини и упорне потраге за руским камповима у Српској, гдје се, како на смјену тврде министар одбране Зукан Хелез и министар вањских послова Елмедин Конаковић, обучавају млади Срби уз помоћ руских инструктора, сада је сарајевска политичка врхушка „прст у око“ ставила и Кини.

Наиме, у Сарајеву ће се у хотелу Холидеј Ин од 24. до 27. октобра одржати Осми свјетски конгрес Ујгура. Отправник послова у кинеској амбасади у Сарајеву Мjao Даке тим поводом је рекао да је Свјетски ујгурски конгрес „потпуно антикинеска сепаратистичка организација која већ дуго смишља гласине и лажи у вези са (кинеском покрајином) Синђан, подстиче на насилне терористичке и сепаратистичке активности и нераскидиво је повезана са терористичким организацијама“.

Уједно је нагласио да се кинеска Амбасада у БиХ оштро противи „што ова организација користи БиХ да спроводи антикинеске сепаратистичке активности“.
Припрема Конгреса

Конгресу Ујгура ће претходити Међународна конференција „Од геноцида над Бошњацима до геноцида над Ујгурима: ненаучене лекције“, на којој ће присуствовати нама добро познати судија Џефри Најс, Chair of the Uyghur Tribunal – UK Tribunal, односно предсједавајући Ујгурског трибунала за истрагу наводног кинеског геноцида и злочина против човечности над Ујгурима, Казасима и другим турским муслиманским становништвом, како пише на сајту овог Трибунала.

Затим, ту је и Кели Кари, бивша амбасадорка Сједињених Држава у УН, неколико посланика у актуелном сазиву турског парламента и бројне друге званице. Од домаћих, на поменутој конференцији биће Денис Џидић, директор Балканске истраживачке мреже (БИРН). Међутим, конференција је само увод у главни догађај, Конгрес Ујгура на којем ће се бирати ново руководство.

Предсједник Конгреса, Долкун Иса, са сарадницима је љетос боравио у Сарајеву, гдје је посјетио Вијеће Конгреса бошњачких интелектуалаца, сиву еминенцију бошњачке националне политике. Вијеће Конгреса бошњачких интелектуалаца у тијесној сарадњи са Алијом Изетбеговићем учествовало је у промјени имена босанских Муслимана у Бошњаке, политички је ангажовано и по потреби покреће политичка и национална питања. Како се баш они нађоше да угосте Ујгуре и договоре сарадњу у којој је и сједница ујгурског конгреса?

Како год, делегацију Конгреса Ујгура примио је секретар Емир Златар, а сусрету је присуствовао и савјетник замјеника предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине Сејфудин Хоџић, што указује на могућу инволвираност државних институција у читаву причу о Ујгурима. Тада је и пао договор о одржавању Конгреса у Сарајеву. Овом догађају би требало да присуствује 150 делегата из цијелог „ујгурског свијета“ како би изабрали ново руководство.
Полигон за експерименте

Е сад, имајући у виду геополитички контекст ове манифестације, да ли је то Босни и Херцеговини, односно политичком Сарајеву потребно? Зашто је уопште Босна и Херцеговина одабрана као мјесто за одржавање Конгреса? По ријечима Зумретај Аркин, директорке Конгреса, Босна и Херцеговина је већински муслиманска земља, а сем тога кинеска покрајина Синђан, у којој живе Ујгури, „има сличну повијест злочина с Босном и Херцеговином“.

Представници Конгреса Ујгуа су, гостујући по сарајевским медијима, већ прилично „нагрдили“ Кину, истичући да се у тој земљи над Ујгурима спроводи геноцид, да се у конц. логорима налази око три милиона Ујгура, да се ујгурске жене стерилизују – што децидно тврди Колдун Иса на Фејс ТВ. Шта ће се све негативно о Кини рећи на самом Конгресу тек ћемо видјети.

Кључно питање гласи: Зашто Босни и Херцеговини, која у глобалном смислу ништа не значи, треба да глуми свјетског заштитника муслимана, било да су у Кини, Африци или на Блиском Истоку? Зашто се узастопним иступима против Израела замјера Израелу (а тиме и Сједињеним Државама), измишљеним причама о руским камповима у Српској Русији, а сада ујгурским конгресом и Кини?

Кинеске компаније су у Федерацији БиХ извршила реконструкцију трамвајске мреже у Сарајеву, урађена је дионица ауто-пута Почитељ-Звировићи, саграђен мост Херцеговина. У Републици Српској кинеске компаније раде хидроелектрану Дабар, завршена је „Болница Свети апостол Лука“ у Добоју, у припреми је изградња неколико ауто-путева.

Наравно, када се у овом контексту говоримо о БиХ мислимо на оне који се заклињу у њен суверенитет, недјељивост, мултикултуралност. Укратко, мисли се на политичко Сарајево. Зашто из Сарајева често Вучићу замјерају на синтагми „српски свет“, а сами граде „бошњачки свет“. Нико од званичника из Сарајева није се оградио, а камоли осудио одржавање Конгреа Ујгура.

Да, да, они што прозивају и оптужују Српску и Додика за сепаратизам, спремни су да подрже сепаратизам у пријатељској Кини. О односу према Косову и Метохији је излишно и говорити. Уједно, Конгрес Ујгура подржава израелску интервенцију у Гази, што је, руку на срце, мало необично, али и разумљиво с обзиром да је предсједник Конгреса Долкун Иса натурализовани њемачки држављанин, а живи у Сједињеним Државама.

Као врло млад емигрирао је из Кине и од тада је прилично активан и врло ангажован на антикинеским манифестацијама. Америчка подршка овој и другим организацијама Ујгура не мањка. Очито да су питање Ујгура, уз Тајван и Тибет, политичке полуге којима Амери Кину ударају по глави.

Однос према Конгресу Ујгура још једном свједочи о БиХ као о дубоко подијељеном друштву које се даље растаче. Српска је окренута ка Русији и Кини, њено руководство је у Казању на самиту БРИКС-а, у којем је уз Русију Кина најважнији фактор. И док читав свијет прати које ће се одлуке у Казању донијети и закључци усвојити, у Сарајеву провјеравају наводе пристигле из Молдавије о камповима у Српској у којима руски инструктори обучавају Србе за протесте у Молдавији.

И кад на то додате одржавање Конгреса Ујгура, што ће у Кини доживјети буквално као забадање „прста у око“… Шта рећи? Кина крупним корацима граби ка статусу глобалне економске силе. А Босна и Херцеговина је и ујгурским конгресом показала да је само полигон за различите политичке експерименте и поткусуривање великих.