ПРЕДРАГ ЋЕРАНИЋ: Опозиција у Српској циља на нову „октобарску револуцију“

Колегијум Народне скупштине Републике Српске заказао је за 17. октобар редовну скупштинску сједницу на којој би требало да буду разматрани ревизорски извјештаји и Приједлог резолуције о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности Српске. Питање које се након ове одлуке моментално отворило гласи – како ће се опозициони посланици понашати на заказаној сједници с обзиром на деструктивно понашање које су испољили на претходној. Један од опозиционих лидера, Вукота Говедарица, предсједник СДС, већ је наговијестио: „Или ће поштовати устав и законе или ће имати блокаду у парламенту, па нека засједају гдје хоће“.

Иначе, опозиционе странке у Српској, од када су посегле за физичком блокадом рада Народне скупштине РС, константно испостављају нове захтјеве владајућој већини, а при томе не одустају од оних са почетка своје листе, што се показало и на сједници Колегијума Народне скупштине РС који је у петак усаглашавао дневни ред за нову сједницу парламента. Не треба заборавити да је скупштинску сједницу, коју су опозиционари покушали блокирати, по први пут преносила приватна медијска кућа ТВ БН, која се иначе у значајној мјери финансира из буџетских средстава општина и градова у којима Савез за промјене има власт. То указује на „велика очекивања“ од поменуте сједнице и да је сценариј био одавно написан (прве припреме биле су у мају мјесецу).

Уједно, Говедарица је јавност обавијестио да је опозициони блок Савез за промјене, којем припада и његова партија, планирао да другу тзв. Скупштину народа одржи у амфитеатру Електротехничког факултета у Источном Сарајеву, али да им је накнадно отказано. Ради се о окупљању симпатизера власти опонентских партија, а које се настоји представити као скупштина народа, по узору на тзв. пленуме грађана, идеју коју су невладине организације настојале реализовати у Федерацији БиХ након уличних нереда почетком 2014. године, а која би била пандан институцији народне скупштине.

Иако је Говедарица, одговарајући на питања која су се односила на понашање опозиције на предстојећем скупштинском засједању, на конференцији за новинаре настојао бити тајновит, то није нимало тешко одгонетнути. Опозиција постаје све више арогантна, приликом изношења захтјева опозиционари не могу прикрити нетрпељивост према институцијама Српске. Однос према институцијама Српске је однос и према народу којег оне представљају, али лидери минорних политичких партија, са не више од два посланичка мјеста, наоружани новим брифинзима који су им дали осјећај сигурности и сигурних побједника у борби против „омрзнутог режима“, самоувјерено користе научене флоскуле типа „показали смо народу да се више нико не боји Додика“.

Тако да су и планови које надмени Говедарица приказује као план „А“ и план „Б“ прозирни и указују, не на могући прекид, већ на изазивање хаоса током предстојећег скупштинског засједања. Опозициони лидери као да су кодирани. Важно је осјећати се важан, изгледати снажно, побједнички. Флоскуле попут „Више се нико не боји Додика!“ и „Готов је!“, идентичне су паролама пучиста који су срушили Милошевића и увели Србију у један крајње депримирајући период. Пети октобар је производ Сорошевог капитала потпомогнутог логистиком америчких и британских тајних служби, те су и петооктобарске флоскуле креирали Сорошеви оперативци. Позив власти на дијалог и активности Ненада Стевандића на помирењу, опозицију су додатно увјерили да је „Додик готов“, да је „власт у страху“, и да ће се након инцидената на наредној (и свакој наредној) скупштинској сједници „режим срушити“. Планови „А“ и „Б“ не могу бити једноставнији – изазивати инциденте и не одустајати од парола и вокабулара из репертоара шарених револуција, које се обавезно претворе у црне.

Сличност са ликовима из „македонског сценарија“ више је него очигледна. Јасно је да иностраним рушитељима Српске треба карта на коју ће одиграти. У Македонији то је била најбројнија албанска десничарска партија, која не баштини само платформу Еди Раме и Тиранског договора, већ и идеолошки оквир Призренске лиге. Неопходан је био и инсајдер који ће Македонију изнутра да поткопа. Пронађен је у Зорану Заеву, који ће законом о језику Македонију практично поцијепати на два дијела, што ће водити њеном нестанку као државе. У Српској није дефинитивно одређено ко ће играти улогу Заева, још се тражи ко ће бити „први међу једнакима“. Стратегија је одавно позната, а планирана још у мају ове године: инциденти, конфликт, хаос током скупштинског засједања. Затим би слиједило „увођење демократије“, односно, уз посредство странаца и странака из Федерације предвођених са СДА, довођење опозиције на власт. Ако „ненародни режим“ не пристане на захтјеве опозиције (а они су неспроводиви), сједница скупштине ће бити блокирана.

Понашање дијела опозиционих посланика на претходној сједници није био „пасивни отпор“, већ увод у насиље које се избјегло захваљујући маестралном потезу скупштинског руководства, које је посегло за пасивном противмјером. Али, од насиља се није одустало. Медијске припреме су у току. Полиција се настоји приказати као „Додикова, а не народна“, и да дјелује незаконито. Земљама у окружењу и ЕУ шаљу се поруке да се припреме за „демократско рјешење“ у Српској, и да подрже захтјеве опозиције. Проблем је што све више земаља у ЕУ зазиру од БиХ, па тамошњи медији и не прате овдашња збивања, а „окрећу главу“ и од оног што се дешава на Балкану уопште. Планови „А“ и „Б“ су дизање тензија током скупштинског засједања захтјевима који ће бити непрекидно испостављани, иако ће дневни ред на клубу посланика привидно бити усаглашен, само да би засједање почело и већ виђени сценариј се наставио. Тада ће услиједити инсистирање на новим тачкама дневног реда (смјена министра Лукача, пад Владе итд). Ово би се могло предуприједити ако би предсједник Народне скупштине на конференцији за новинаре објаснио да су ставови о дневном реду усаглашени између клубова посланика и да нових тачака ван договореног дневног реда неће бити, те би све изван усаглашеног била опструкција и увод у насиље. Уосталом, опозиционари су медијима већ најавили „дневни ред“.

Да подсјетимо:

Бранислав Бореновић: „Посланици опозиције на наредној сједници парламента Српске ће бити у сали и наставити инсистирати на својим легитимним захтјевима.“ (17. 09. 2017.)

Игор Црнадак: „ У Македонији је нереде направила власт, а у Републици Српској власт ће отићи након 12 година. Власт грађане плаши „македонским сценаријем“, али не схвата да се неће догодити „македонски сценарио“ већ сценариј Српске.“ (17. 09. 2017.)

Драган Чавић: „Лукач подгријава атмосферу и води РС у правцу врло озбиљних кофликата, што никоме није потребно.“ (16. 09. 2017.)

Драган Мектић. „По чему је споран „македонски сценарио“, нека се догоди у Републици Српској.“ (17. 09. 2017.)

Драган Чавић: „Блокада парламента све до испуњења захтјева опозиције.“ (13. 09. 2017.)
Вукота Говедарица и Бранислав Бореновић: „Додик је тражио састанак, али не одустајемо од блокаде.“ (13. 09. 2017.)

Изјаве попут наведених дају се као „увод у право“ земљама Запада да подрже опозицију у рушењу „ненародног режима“, који се противи уласку у НАТО и ЕУ. При томе се, опет, указује да власт опстаје „уз подршку Руса али и Србије“. Одбијање састанка који је иницирао предсједник Српске се истиче јер се ширим круговима емитује порука „он није наш предсједник“. Са стране је опозиционарима већ сугерисано да позив на састанак указује на страх и несигурност. Међутим, доћи ће вријеме када ће представници међународне заједнице инсистирати да опозиција оде на састанак са предсједником Српске (као што су у Македонији отишли код предсједника Иванова) како би се дао легитимитет пројектованој привременој, тј. заједничкој влади у којој опозиција треба да буде (и коалиција Домовина, такође). Наравно, све ово вриједи ако се ствари буду одвијале према предвиђеном сценарију: подизање тензија, инциденти па насиље током сједнице скупштине; „спашавање опозиције“ од „ненародне полиције“, смјена министра Лукача, интервенција „државних органа“ (СИПА) уз асистенцију НАТО трупа из сусједне Хрватске како би се „увео ред“ у Бањој Луци и дошло до „привремене владе“.

Шта би та привремена влада, или неко друго прелазно рјешење, радила до наредних избора? Привремена влада је толико битна да се у познатим амбасадама процјењује да без ње сви планови на урушавању Српске падају у воду. Она мора прихватити да спроведе све одлуке Уставног суда и све одлуке Савјета министара БиХ (који се аутоматски претвара у Владу БиХ). Зато се већ сада политички и медијски снажно подржава предсједавајући Савјета министара Денис Звиздић и непостојећа већина у Парламентарној скупштини БиХ. Ову чињеници чланице ПИК-а игноришу, иако би ОХР требало да „истумачи“ рјешење и дисциплинује постојећу, или да „зелено свјетло“ за нову већину. Прећуткује се посљедична дисфункционалност БиХ. Из амбасада које се оглашавају и поводом бенигних проблема, сада се не оглашавају, а с помном пажњом се прате дешавања везана за сједнице Народне скупштине Републике Српске.

С обзиром да се удара на темеље државности Републике Српске и да се доводи у питање њен опстанак, одговор Републике Српске треба да буде снажан и прецизан. То, наравно, изискује медијску припрему, ширу мобилизацију позиције (трибине, скупови) како би се ситуација представила онаквом каква јесте. Уједно, посланицима који буду поново посегли за насиљем треба најавити да ће сваки екцес бити процесуиран, а одговорнима укинут посланички имунитет. Најава министра Лукача о спровођењу истраге о нередима у Народној скупштини уплашила је посланика Адама Шукала, па је он, заједно с другима, провјеравао да ли је органима правосуђа против њега поднијета кривична пријава. Када се увјерио да није, то је протумачио да је власт у страху и да се не усуђује да иде даље. С друге стране, опозициони лидери подносе кривичну пријаву против директора Службеног гласника Српске због необјављивања скупштинске одлуке о спровођењу референдума о Суду и Тужилаштву БиХ, како би код људи на јавним функцијама уносили страх, а највише се труде да блокирају полицију да не би интервенисала у наредним дешавањима.

Слика полицајца у униформи који је сам стао пред групу опозиционих посланика и са њима учтиво разговарао приказује се као „брутално полицијско насиље“, коришћење „дугих цијеви“, захтијева се смјена министра Лукача због „полицијског насиља“ итд. Ако заисте желе видјети како полиција реагује у сличним ситуацијама, нека погледају снимке интервенције полиције недавно у Барселони, или у Паризу поводом протеста због закона о раду или, пак, слике интервенције полиције у САД. Сузавац, гумени меци, употреба васпитних палица и средстава принуде… Полиција Српске је по ефикасности водећа у региону и с њом се није играти.

Шта ће урадити институције како би се сачувала Република Српска? Ради се о заштити критичне инфраструктуре и управљању кризним ситуацијама, материји која је законом регулисана. Мало је вјероватно да су је они који планирају нереде проучили те и не претпостављају како ће изгледати одговор Српске.