ПРЕДРАГ ЋЕРАНИЋ: Криво срастање

На данашњи дан прије равно 21. годину у америчкој ваздухопловној бази Рајт – Петерсон код Дејтона потписан је Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, познатији као Дејтонски мировни споразум.

Дејтонским споразумом прекинут је четворогодишњи рат у БиХ, али је овим споразумом дефинисан и уставни поредак земље кроз Анеx IV, који представља Устав Босне и Херцеговине.

Устав БиХ је у више наврата кршен у смислу преноса надлежности са Републике Српске на БиХ, и то је учињено у 83 случаја. Тако БиХ умјесто предвиђена три министарства данас има девет, и сијасет агенција у којима ради 22 000 запослених, што БиХ чини јединственим случајем по бројности администрације, која је потпуно несразмјерна броју становника.

Пренос надлежности је вршен под притиском или директно по основу интервенције Канцеларије високог представника за БиХ која је доносила законе и одлуке којима је прекрајан устав. Институције око чијег рада је највише неспоразума су Тужилаштво и Суд БиХ. Због дуплих стандарда у процесуирању одговорних за ратне злочине у Српској је најављен па пролонгиран референдум на којем би се грађани изјаснили да ли подржавају рад ових институција, које немају упориште у уставу.

Побједа Доналда Трампа на америчким председничким изборима наговештава потпуни заокрет у спољној политици ове глобалне силе и повратак  „старе“, традиционалне и контервативне Америке на свјетску сцену. Дејтонски споразум је посљедњи велики успјех америчке спољне политике.

Ратови вођени широм планете, нарочито Сорошеве обојене револуције којима су рушене државе, добро нису донеле никоме. Председник Обама је признао да је војна интервенција у Либији била грешка, али није напоменуо да је интервенцијом у Либији ратни пламен захватио сјевер Африке и Блиски исток.

Стога је за очекивати да се након гашења тзв. Исламске државе (ИД) у фокусу америчке спољне политике нађе БиХ, не само због бројности ратника који су из ове земље пристигли у Сирију да би ратовали на страни двије најпознатије терористичке организације, што Ал Каида и Исламска држава несумњиво јесу, већ и због наведеног великог успјеха америчке политике, што Дејтонски споразум неспорно јесте.

Ревитализација Дејтона у смеру повратка на „слово“ Дејтона, односно на изворни Дејтон, требало би да постане стратешка тачка окупљања свих политичких снага Српске.

Уместо тога трају непродуктивне и за грађане исцрпљујуће приче о корупцији засноване на рекла – казала и незреле расправе које се своде на оговарања и свађе. Међусобне оптужбе и продубљивање раздора у српском блоку одговарају само онима којима Српска није на срцу. Повратак Дејтону требало би да буде основни програмски курс сваке партије у Српској. Када се то постигне ни нова америчка администрација неће имати пуно посла да оно што је криво срасло исправи.

Извор: Правда-Предраг Ћеранић

Тагови: БиХ, Дејтонски мировни споразум, Предраг Ћеранић