ПРАВОСЛАВНИ ЕНГЛЕЗ О РАТУ У УКРАЈИНИ: Свет илузија против стварног света

Протојереј Ендрју Филипс је православни Енглез, који служи у храму Светог Јована Шангајског у Колчестстеру. Проповедник је и мисионар.

Пише: Ендрју Филипс

Свет варки

Пригожин

23. и 24. јуна у Русији, веома амбициозни псовач – олигарх Евгеније Пригожин одлучио је да треба да преузме контролу над руским Министарством одбране. Тако је изазвао побуну са центром у граду Ростову на Дону. Пригожин је на челу приватне војне компаније „Вагнер“, која је аналогна америчкој „Академији“ ( раније „Блеквотер“). Пригожин је неколико месеци сасвим отворено оптуживао Министарство одбране за некомпетентност, и то је чинио путем хистеричних и неуравнотежених тирада. Као и многим веома богатим, нарцисоидним и прилично сумњивим бизнисменима (одмах ми пада на памет један амерички пример), арогантном Пригожину је недостајало само једно – моћ. Разлика између САД и Русије је у томе што у САД такви олигарси могу да постану председници, али не и у Русији.

Пригожин је очигледно желео да власти узме власт, као што су властољубиви издајници отели власт од царске Владе у фебруару 1917. и тако Русији украли неизбежну победу која би окончала Први светски рат за неколико месеци и спасила милионе живота. Тренутно је још увек непознато да ли је Пригожин имао покровитеље на Западу, као 1917. године, или су му потезе диктирале искључиво његове сопствене амбиције. Како је председник Путин приметио, то се догодило док се руски војници боре против неонациста и њихових господара, као и целокупне војне, економске и информационе машинерије Запада. Побуна Пригожина, која је окончана након што је белоруски председник Лукашенко интервенисао, сада даје председнику Путину шансу, ако то жели, да брзо оконча рат. На крају крајева, случај Пригожин је бура у чаши воде, али јача позицију стално и вишеструко опрезног председника Путина. Себичност Пригожина, који изгледа као размажено дете, показује да међу Русима ( авај, као и у међу некима у Цркви ), још увек има издајника и да неки Руси можда имају заблуде. После заблуде, наравно, долази катастрофа.

Сједињене Америчке Државе

Постаје све јасније да реизбор председника САД за други мандат зависи од војне победе америчког марионетског режима у Кијеву. Уосталом, председници који су извојевали војне победе бивају поново изабрани. Међутим, постоји проблем што Кијев не побеђује и мало је вероватно да ће издржати до следећих америчких избора у новембру 2024. Чак и ако изузмемо проблем Бајденове очигледне сенилности.
Штавише, веома агресивна америчка елита толико је наљутила Кину (председник Си Ђинпинг је по Бајденовим речима „диктатор”) да се, у замци као рањена звер, сада могу суочити са ратом на два фронта – у Украјини и на Тајвану. А то значи пораз на оба фронта. Катастрофа следи заблуду.

Европа

Ко је најважнија особа у било којој европској земљи? Ово није председник тај и тај и није премијер тај и тај. Данас је једина особа која је заиста битна у било којој европској земљи амерички амбасадор: у Немачкој од 1945. године, у Великој Британији и Француској након Суецке кризе 1956., у источној Европи од 1989. и у Украјини од 2014. године, када су САД кренуле у поход на Исток. Међутим, све више Европљана то почиње да схвата.

Европске владе постају све непопуларније како бирачи схватају да су гласали за америчке марионете. То разуме већина Мађара и Молдаваца, као вероватно и већина Румуна, Бугара, Чеха и Словака. У земљама као што су Немачка, Француска, па чак и Пољска, ова свест тек почиње да се формира. Чак и у Британији, где је влада већ крајње непопуларна, тек незнатна мањина успева да сабере два и два. Када ће устати народи Европе? Катастрофа следи заблуду.

Украјина

Офанзива кијевског режима (а не „контраофанзива“) је пропала: нико не „обуставља“успешне офанзиве. Офанзиву су Кијеву наметнули амерички политичари, а кијевске трупе су биле лоше припремљене или чак нису биле уопште припремљене. Другим речима, офанзива је била самоубилачка, а они који су је подстицали криви су за масовна убиства својих украјинских „робова“ који су им служили као топовско месо. Наравно, имали су „чудесно“, западно оружје које је, наводно, променило игру. Међутим, у стварности је то било застарело и бескорисно оружје, а сада је и уништено. У међувремену, скоро 18 месеци касније, кијевски режим, са својим типично украјинским, рекламерским самовеличањем, непрестано захтева ново оружје.

То значи да је сво „ново“ оружје до сада било бескорисно. Они који захтевају изнова и изнова очигледно губе. Прави победници не морају ништа да захтевају.

Све се то дешава у земљи чија је економија тешко погођена ратом, а инфраструктура уништена. Она није одржива и не може чак ни да исплати плате својим државним службеницима без западног новца. Сада се намеће захтев да Русија треба да плати обнову Украјине. Русија је, са своје стране, рекла да САД треба да плате обнову Украјине, пошто су оне одговорне за уништење ове земље, која је пре 30 година била просперитетна и имала двоструко више становника него данас. Катастрофа следи заблуду.

НАТО пакт

11. јула отвара се самит НАТО-а у Виљнусу. Западни пропагандисти тренутно предвиђају Украјини брзи пут ка НАТО-у. Међутим, да би се то догодило, Украјина мора да испуни још неколико услова који још нису испуњени, а све државе чланице морају једногласно да пристану на њено приступање. И то упркос чињеници да се 10 од 31 земље НАТО-а противи, а сам председник Бајден је јавно изјавио да је против тога. Зашто је у сваком случају неопходан званични улазак Украјине у НАТО? Уосталом, кијевски режим је већ, фактички, члан НАТО-а. На хиљаде војника и плаћеника НАТО-а се боре за кијевски режим у униформи кијевског режима, кијевски режим је наоружан НАТО опремом, а десетине хиљада његових војника се обучавају у земљама НАТО-а и прате наређења НАТО официра који су стационирани у Украјини.
Једино право питање је да ли ће НАТО трупе званично учествовати у овом америчком „посредничком“ ( „прокси“) рату. А одакле ће стићи ове трупе? Из Пољске? Из Летоније? Из Литваније? Из Велике Британије? То би још једна ескалација у дугом низу, од испоруке ракета средњег домета, напада на руску територију, слања НАТО тенкова, употребе осиромашеног уранијума и, на крају, слање НАТО авиона Ф-16. Чак се говори о томе да НАТО треба да користи „тактичко“ нуклеарно оружје или „прљаве бомбе“. Реч „тактички“ је овде неприкладна. Свака употреба нуклеарног оружја од стране Запада значила би Трећи светски рат и крај света. Таква употреба нуклеарног оружја је незамислива, али катастрофа прати заблуде.

Прави свет

После слома кијевског режима

Шта ће се догодити након предстојећег слома кијевског режима? „Контраофанзива“ ће се ускоро завршити. Кијев је претрпео огромне и самоубилачке губитке: око хиљаду оклопних возила и тенкова и око 14 000 убијених, рањених, заробљених и оних који су се предали. У Кијеву и Ивано-Франковској области на крајњем западу Галиције објављена је тотална мобилизација ради регрутовања новог „топовског меса“. Неки чак кажу да ће кијевски режим пасти крајем јула, други у октобру. Зар тако рано?

Може се сумњати да ће тако бити, али су сумње можда и неоправдане, посебно у светлу Пригожинове побуне. То нас приморава да се фокусирамо на једно питање: како да окончамо сукоб што је пре могуће? У сваком случају, самоубиство Украјине које су организовале САД, „борба до последњег Украјинца“, сигурно не може да траје дуже од годину дана. Шта ће се догодити након предстојећег слома кијевског режима? Наравно, биће грађанских немира, унутрашњих борби за власт у Кијеву и смрти или бекства Зеленског. Катастрофа следи заблуду.

Бивша Украјина

Шта је остало? Нико не зна шта ће остати од садашње (совјетске) Украјине након завршетка сукоба. Крим се отцепио од Украјине референдумом 2014. године, а четири региона на Истоку су се на исти начин отцепила крајем 2022. године. Други могу да следе овај пример. Неки већ говоре о плановима Русије да припоји Харков и Одесу – два града у којима народ говори руски. Међутим, све што са сигурношћу можемо рећи је да ће Нова Украјина бити веома другачија од оне у јануару 2022. године. Нова Украјина све више подсећа на Кијевску конфедерацију без излаза на море. Другим речима, будућност Нове Украјине изгледа као њена „белорусизација“.

Опоравак? Украјина је уништена. Да би се поново изградила, прво мора да постане независна држава, да се „отргне контроли“, и да јој се врати суверенитет. Земља такође мора бити разминирана и поново изграђена. Америчке компаније као што је Блекрок, којима је украјински марионетски режим продао значајн део државне имовине, неће добити никакву надокнаду. Све њихове инвестиције, као и инвестиције било које америчке или европске земље и компаније у Украјини, биће изгубљене, а огромне дугове кијевског режима Русија ће једноставно отписати.

Западни политичари

Шта ће бити са западним политичарима? Данас су западни политичари ту, али сутра их можда више неће бити. Они се једноставно могу уклонити, било кроз народни устанак или путем гласања. Док председник Путин ужива подршку 80% становништва, мало западних политичара има подршку више од 20% становништва. Западни политичари могу једноставно да поднесу оставке и онда почну да се жале да су издани. Али их ионако нико неће слушати. Катастрофа следи заблуду.

Западни медији

Шта ће бити са западним медијима? Западни медији су нас од самог почетка забављали лажним извештајима о „ничим неизазваном и бруталном Путиновом нападу на Украјину“, „потпуној руској инвазији“; ту су и тврдње да „Русији понестаје пројектила и муниције“, „Руси се повлаче“ и „постоји неизбежна победа Украјине над необученим и кукавичким руским регрутима послатим да умру, и то у таласима“. Ове лажи су им послале америчке ПР компаније које састављају кијевску пропаганду. Ускоро ће лењи западни медији морати да почну да објављују поразне наслове за Кијев у року од неколико недеља или месеци.

Истина је да Русија никада није изгубила, али, мора се признати, она једноставно није била спремна за овакав сукоб, јер није могла очекивати да ће Запад послати стотине хиљада младих Украјинаца да гину без разлога.

Као резултат свега тога, пре годину дана, Русија је морала да мобилише додатну војску за озбиљан рат, и требало је неко време, али никада није изгубила ниједну територију. У почетној фази успостављања истинског Новог светског поретка, Путин и Лавров су претпостављали да ће Сједињене Државе преговарати. Лаже свако ко мисли да су Руси толико глупи да су веровали да могу да освоје земљу од преко 30 милиона људи са свега сто хиљада својих војника. Прва фаза специјалне војне операције је очигледно била преговарачка тактика – надали су се здравом разуму у Украјини и на Западу.

Чињеница је да западни медији још увек лажу. Они ће касније можда рећи да су преварени, а можда ће признати да немају никакву независност, да су одувек били гласноговорници власти, неспособни да заиста истражују због „уређивачке контроле“, односно цензуре. Катастрофа следи заблуду.

Судбина Запада

Шта ће бити са Западом? Западна елита не живи ни у виртуелном свету, јер је виртуелно нешто што постоји паралелно са реалним светом, али стварни свет више не постоји  на Западу. Запад живи у потпуно илузорном свету – илузорном зато што верује у сопствене илузије и заблуде. Западна елита и даље верује у сопствени мит да је Запад „другачији“, „изузетан“, „бољи“. Западна елита може да фантазира до бесвести, али Русија ће се ипак побринути за себе. На пример, западна елита каже, слутећи неуспех својих украјинских „офанзива“: „Замрзнућемо сукоб“. Наравно, не може да га замрзне, јер Русија то неће дозволити! Очигледно је, већ сада, да се Русија неће одрећи ничега. И не само Путин, већ сама Русија се неће одрећи ничега.

Као резултат свега тога, цео незападни свет се ставља на страну Русије, која добија водећу улогу у правом Новом светском поретку. Ово је чак и више него што је Русија могла очекивати. На Петербуршком међународном економском форуму учествовали су представници више од сто земаља. Сви су уморни од САД из много разлога; најновији разлог је тај да америчка елита тера цео свет да прихвати сексуалну перверзију као норму. Глобализација предвођена Западом умире, а чак и председник Макрон, штићеник Ротшилда, жели да иде на самит БРИКС-а, иако му то није дозвољено. Истина је да је посреднички рат Запада против Русије почео само зато што су САД желеле да елиминишу моћног конкурента и одрже своју хегемонију.

Суочени смо са перспективом не само колапса кијевског режима, већ и постепеног (вероватно током много година) пада једне западне земље за другом, почевши од Европске уније. Инфлацију тамо није изазвао Путин, већ антируске санкције и потоњи огроман раст цена хране, ђубрива, природног гаса и нафте. Нема сумње да ће „Русија држати сва врата отворена“ ( цитирам шта је рекао Сергеј Лавров) за партнерство са европским земљама, под условом да схвате да је политика Москве у њиховом интересу, а не у мегаломанији Вашингтона.

Чињеница је да Запад није у стању да прошири свој утицај. Западни менталитет се не „извози“ у оне земље које немају исту историју као Запад. Због тога је Запад пропао у православној источној Европи, у Азији (у Вијетнаму, Ираку и Авганистану), а такође и у Африци. Чак и у католичкој Латинској Америци, још увек изван постпротестантског света, Запад је пропао. Сада он пропада у Украјини, са изузетком њене хабзбуршко-пољске Галиције која и јесте на крајњем западу Украјине. Катастрофа следи заблуду.

Извор: Руска народна линија

Приредио: Владимир Димитријевић