Циљ писма које су удружења и представници црногорске, албанске и босанско-херцеговачке дијаспоре у САД упутили Конгресу и америчким званичницима, а против Србије, нека је врста извртања чињеница и позивање на амерички интервенционизам који је доживео страшан ударац неуспехом у Авганистану.
Овако адвокат из Атланте Андреја Комненовић, добар познавалац прилика у Вашингтону, за Спутњик коментарише писмо под називом „Заједнички одговор на претње Београда по сигурност Западног Балкана“, упућено члановима спољнополитичких одбора Представничког дома и Сената, америчком државном секретару Ентонију Блинкену и саветнику Беле куће за националну безбедност Џејку Саливену.
У том писму је дијаспора Албаније, БиХ и Црне Горе изразила забринутост због, како су навели, „све ратоборнијег понашања владе у Београду према Црној Гори, Косову и БиХ“ и заложила се за већи и активнији ангажман Вашингтона у региону Западног Балкана.
Позивање на амерички интервенционизам
Према речима нашег саговорника, прво што упада у очи јесу потписници овог писма.
„У њему се појављују нека удружења и имена црногорске дијаспоре, неки бивши конзули и амбасадори у Вашингтону, неки људи из Плава и Гусиња који су, претпостављам, остали у Америци. Међутим, како имам одређену врсту увида у црногорску заједницу у САД, морам рећи да она практично и не постоји, јер су они сви део српске заједнице, тачније огромна већина њих. Тако да упада у очи да је иза овог писма неко практично непостојеће удружење људи, јер је црногорска заједница у Америци минимално утицајна и до те мере невидљива да би неко заиста морао да се потруди да је пронађе. Албанци и Бошњаци су, са друге стране, далеко озбиљније организовани од црногорске дијаспоре, али то и даље није на неком завидном нивоу, упркос фами у српским медијима да су они бог зна како организовани у САД. Нису, него је проблем био у томе што српска заједница није била никако организована до релативно скоро“, објашњава адвокат.
На питање да ли је ова координисана акција против Београда заиста потекла из Америке или је дошла из неког центра са простора Балкана, наш саговорник каже да претпоставља да је реч о њиховој самосталној иницијативи, али не искључује могућност да неки обавештајни елементи из Црне Горе, Албаније или БиХ имају одређеног утицаја на потписнике овог писма.
„Ово писмо је, у суштини, израз немоћи. Наиме, Европска унија је у некој врсти стагнације и опадања и ту нема неког великог ентузијазма што се тиче европских интеграција, а како Србија расте и економски и у домену политичког утицаја, овакво писмо и оваква врста презентирања дисторзираних чињеница јесте одраз немоћи људи који иза њега стоје. Притом, треба имати на уму да у политичким круговима у Америци оваква врста приступа каква се неговала деведесетих година једноставно више нема онај ефекат који је имала раније и та врста позива на обнављање америчког интервенционизма неће наићи на плодан терен у самом Вашингтону и Белој кући“, категоричан је Комненовић.
Минимални ефекти
Само писмо своди се на неку врсту фасаде и козметике, а његови ефекти биће минимални, уверен је Комненовић, тим пре јер је српска заједница данас далеко организованија него раније.
Како он каже, српска заједница у САД једина је међу заједницама са Западног Балкана која има и своју политичку организацију, Политички акциони комитет САВА, који званично утиче на изборе одређених кандидата у Сједињеним Државама, а нарочито у Конгресу.
„Реч је о организацији која остварује озбиљне везе са људима из Конгреса и Стејт департмента, а на њеном челу налази се врло агилна и вредна госпођа Олгица Раваси која је окупила изванредан тим људи, а које имам прилику и лично да познајем. Такође, српска заједница у Америци има врло озбиљне и дуготрајне односе са одређеним члановима Конгреса који су кључни и утицајни када је реч о надгледању спољне политике било које америчке администрације. Примера ради, моја пријатељица Клаудија Тени уиз Њујорка, копредседавајућа Српског кокуса у Конгресу, члан је конгресног спољнополитичког одбора. Тако да ту постоје механизми заштите српских интереса у самим америчким институцијама, а треба имати на уму да и Представнички дом и Сенат врло често шаљу делегације у Београд, па су тако неки од најугледнијих сенатора као што су, на пример, сенатор Марфи, сенатор Џини Шахин, сенатор Роб Портман или сенатор Џонсон из Милвокија веома често код председника Вучића и директно из извора у Београду имају прилику да чују српску страну целе ове приче и увере се да су наводи у овом писму потпуно погрешни“, указује Комненовић.
Глас из очаја
Ово је, сматра адвокат, само једно у гомили писама везано за одређени део света који више није амерички приоритет, па му се неће ни посветити нека озбиљна пажња.
„Ово писмо можете сматрати неком врстом ’гласа из очаја‘ људи који виде да им ни међународни односи, ни регионални односи, ни снага одређених регионалних фактора више не иду у корист. Ни њима ни њиховим наративима“, закључује Андреја Комненовић за Спутњик.
У писму се тврди и да активности Србије имају подршку Русије која је, како истичу, „распоредила обавештајну и паракриминалну инфраструктуру у целом региону, како би додатно подигла тензије и охрабрила режим у Београду“, а као пример се наводи покушај државног удара који су подржале Србија и Русија 2016. године, чији је циљ био, како пишу у свом памфлету, „атентат на кључно руководство земље уочи пријема Црне Горе у НАТО“, као и „подршка Москве сецесионистичким претензијама Милорада Додика“.