Само два месеца била су потребна западним аналитичарима да схвате шта је председник Русије Владимир Путин поручио када је упозорио да се ”бал вампира” завршава. ”Либерални међународни поредак се полако распада”, а ”његов колапс може бити изненадан и неповратан,” забринуто предвиђа ”Економист”, британски магазин у (су)власништву породице Ротшилд.
Путин је, уосталом, и био довољно јасан када их је обавестио да су припадници ”такозване златне милијарде” – а њој на челу и поменути Ротшилдови и њима слични – вековима практично ”паразитирали на рачун других народа” које су експлоатисали широм света. ”Западне елите”, напоменуо је Путин, ”имају веома јаку жељу да замрзну постојеће стање, неправедно стање ствари у међународним односима. Они су навикли да вековима пуне своје стомаке људским месом, а џепове – новцем. Али морају да схвате да се бал вампира завршава.”
Дугогодишња ерозија
Узгред буди речено, то поређење с вампирима и другим људождерима и није претерано (идеолошки обојено) као што би могло да се учини ако се присетимо (покојног) лорда Јакоба Ротшилда како, с Марином Абрамовић, позира, однекуд, баш испред слике ”Сатана призива своје легије” Томаса Лоренса…
Много приземније, елем, магазин ”Економист” сад нерадо констатује да се испод релативно мирне површине крије фрагилност светског поретка: ”Већ годинама траје ерозија поретка који је управљао глобалном економијом од Другог светског рата. Данас је он близу колапса. А забрињавајући број окидача могао би да покрене суноврат у анархију,” што прети да се догоди ”брзо и брутално”. То јест, како се наводи даље, до распада долази ”постепено, а онда изненада”.
”Симптоми дезинтеграције старог поретка”, упозорава даље ”Економист”, ”видљиви су свуда”. Па се у том смислу набраја: ”Санкције се користе четири пута више него 1990-их”; ”У току је рат субвенцијама”; ”Институције које су штитиле стари систем или су већ дисфункционалне, или убрзано губе кредибилитет” – почев од Међународног монетарног фонда који је ”опхрван кризом идентитета и укљештен између зелене агенде и обезбеђивања финансијске стабилности”, премда је још бољи пример Светске трговинске организације. У тексту с наднасловом ”Велика регресија”, наиме, исти ”Економист” указује да је крајем априла ове године Америка по 75. пут заредом у Светској трговинској организацији блокирала попуњавање упражњених места у панелу за решавање сукоба међу чланицама организације, па чланице које крше правила не могу за то и да буду проглашене кривим.
Кинези, Путин и остали циници
Иако је исти кривац и за рат санкцијама и субвенцијама – што сам ”Економист” оцењује као ”најочигледније знаке распада ’међународног система заснованог на правилима’” – кривица за то се баца на ”Комунистичку партију Кине, Владимира Путина и друге цинике” који ”либерални поредак не виде као остварење узвишених либералних идеала, него као израз сирове америчке моћи – моћи која је сад у релативном опадању”.
При чему су, уверени су у ”Економисту”, ”достигнућа 1990-их и 2000-их година – врхунац либералног капитализма – немерљива у историји”, тако да је ”либерални поредак донео велике бенефите остатку света” а алтернатива му је ”стање анархије које предност даје бандитизму и насиљу”.
Ћорсокак хегемонизма
Сви који су пак били изложени америчком насиљу у време свих тих дивних достигнућа од 1990-их надаље, наравно, имају нешто другачији поглед на појмове анархије и бандитизма. Тако да не чуди кад, с ове стране моралне и интелектуалне провалије између једног и другог света, кинески лист ”Чајна дејли”, у једном недавном тексту на исту тему ”краја либералног поретка”, пише о ”ћорсокаку хегемонизма Запада” и указује да ”’међународни поредак’, наслеђен из 20. века и обележен империјалистичком хегемонијом, не функционише”, те да је ”земљама у развоју потребан нови поредак”. При чему, указује се даље, ”чињеница да више од 40 земаља стоји у реду за проширени БРИКС показује да је свет у развоју, коме не одговара либерални светски поредак, чврсто посвећен реалним алтернативама”. Ово стога што су ”империјалистички пљачкаши обезбедили сопствени развој на рачун остатка света”, па, упркос свима који су говорили о ”крају историје”, равној земљи и сличним теоријама, ”постоје непомирљиве разлике између експлоататора и експлоатисаних”. Тако да је већини света, закључиће ”Чајна дејли”, ”потребан нови поредак чији развој не почива на харању других земаља, већ на заједништву, једнакости, праведности, с основним принципима фокусираним на добробит људи и немешање у унутрашње послове других. То је оно што БРИКС нуди свету.”
Или, као што каже руски политиколог Сергеј Караганов, ”западне силе показале су колико вреде. Сада треба да буду склоњене у страну… Потребан нам је нови скуп институција којима не доминира Запад, чија моћ нестаје и чији је морални ауторитет већ нестао, зато што је изневерио у свим погледима – политички, економски и нарочито етички – тиме што је извршио безбројне актове бруталне агресије док је имао прилику да диктира судбину светске заједнице.”
Зашто је свету потребна алтернатива досадашњем поретку? Да ли либерални поредак иде свом крају? И шта му је алтернатива?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили аналитичар Бранко Павловић и публициста и издавач из Швајцарске Слободан Деспот.