ПОСЛЕ 81 ГОДИНЕ, ОН ВИШЕ НИЈЕ Н. Н. ХЕРОЈ: Откривено ко је руски пилот, Црвеноармејац, који је погинуо у Заблаћу код Чачка октобра 1944.

Имао га је и минулих 80 година, али као Н. Н. руски војник. Сплетом необичних околности, осам деценија после његове смрти сазнао се његов идентитет, а после 81 годину његово име биће уклесано на споменику уз све војне почасти које ће му бити одате на Дан победе 09. маја. Осим тога, одлуком управе града Чачка и месне управе Заблаћа име пилота Морозова добиће трг у центру села, недалеко од места његовог гробног места.

Октобар 13, 1944. Дан раније здружене јединице НОВ и ПОЈ и Црвене армије започеле су велику „Београдску операцију“ („Београдску офанзиву“) за коначно ослобођење наше престонице од фашистичких окупатора. У неравноправној ваздушној борби са три авиона Вермахта на небу над Србијом, командант лета 659. ловачког ваздухопловног пука 17. ваздушне армије, поручник Морозов у авиону „јак-9ДД“ оборио је један непријатељски авион, али су два успела да оборе његa.

– Рањени пилот поручник Морозов је искочио са падобраном и слетео у близини Цркве Светог архангела Гаврила у селу Заблаће. Још је био жив када су га сељани пронашли, али нажалост преминуо је од задобијених рана. У последњим тренуцима живота, пилот је у руци стискао малу икону Пресвете Богородице и шапутао: „Црква… Црква …“ Код себе није имао документа, па је сахрањен као непознато лице – прича за „Новости“ Славица Благојевић, књижевник, сликар, новинар и главни и одговорни уредник и издавач магазина „Петрушка – настамба“.

– После рата, мештани су о свом трошку подигли споменик о коме су се бринули са великом одговорношћу и пажњом. На њему пише: „Непознатом пилоту Црвене армије, који је дао живот за нашу слободу у борби против крвавог фашизма“, а испод пише: „Спом. Подиже народ М. О. Заблаће“. Последњих 16 година, уз помоћ „Друштва српско-руско-белоруског пријатељства Србије“, којим председава пуковник Драган Логвинов, споменик непознатом пилоту одржаван је у добром стању и обнављан уз подршку локалних власти. На Дан велике победе над фашизмом, 09. маја прошле године, уз све војне почасти полагани су венци и цвеће на гроб непознатог пилота. У комеморативним догађајима учествовали су српски пилоти из Лађевца и официри српске војске.

Но, крајем октобра и почетком новембра 2024, у Чачку је одржана „Међународна антифашистичка конференција“ и „Међународни скуп козака“ на којима су учествовали представници из 17 земаља. Последњег дана октобра, на иницијативу атамана „Савеза донских козака“, В. Е. Ажинова и атамана „Свесрпских Козака“ Братислава Тодоровића формиран је Савез српских и донских козака „СОБРАТ“. За атамана савеза изабран је Тодоровић, а за послове српских и донских козака пензионисани атаман козачки пуковник, ВС РФ Владимир Александрович Бабошин, доктор филозофије.

– Током конференције организована је посета спомен-обележјима, положени су венци и цвеће. Чланови савеза СОБРАТ и учесници конференције одали су пошту погинулима у борби против фашизма, српским и руским војницима – наставља Благојевићева. – Приликом обиласка споменика Н. Н. пилоту у Заблаћу, према речима пуковника Бабошина, њему се десио невероватан догађај када је стајао крај обележја. Осетио је да му срце брже куца, а неки унутрашњи глас му је шапнуо: „Брате, пронађи ме!“ И он је истог дана кренуо у организовање истраживања идентитета незнаног пилота.

– Придружила му се и братаница Елена Александровна Бабошина обраћањем познатој истраживачкој групи „Памјат“ у Малој Вишери у Новогородској област, а помоћ су потражили од пензионисаног мајора Игора Николајевича Никитина, носиоца ордена „За заслуге према отаџбини“ другог степена. Он је дошао до података, да је у борби за Чачак изгубљено девет авиона. Процесом елиминације утврђено је да је непозната судбина само једног пилота, и то поручника Леонида Сергејевича Морозоваа, који се сматра несталим у акцији. Захваљујући помоћи другова из Уљановске школе за везу добили су додатне информације, али, нажалост, у архиви нема фотографија.

Фотографије пилота Морозова открио је Н. И. Никитин на сајту Бесмртни пук, где је приказан као победник такмичења у дизању гирија (тегова). Сада је пуковник Бабошин, уз асистенцију организације ПОИСК „Краснодар“ под вођством Александра Владимировича Шепелева, у потрази за рођацима хероја…