Полина Реутова: НАГОДБА – КОРАК КА АНТИХРИСТУ

Нагодба – то је увек са ђаволом. Чак и ако је доноси човек са заставом, Библијом и добром кредитном историјом.

У хришћанској традицији постоји јасна разлика између дејства у име вере и нагодбе.

Дејство – то је чин извршен у тренутку Каироса: светог, непредвидљивог времена када се открива Истина. То је када апостол баца своје мреже. Када мученик иде на погубљење. Када праведник помаже не ради спасења, већ зато што то диктира Логос, Реч, дубоки поредак универзума.

А нагодба – то је чин у хроносу, у профаном, линеарном времену. То је таблица у којој нема Бога – само имовина и обавезе.

Нагодба је порицање чуда. То је прагматизам, где нема места за откровење. А у хришћанском смислу, то је увек корак ка Антихристу: ка фигури која изговари правилне речи, али их увек нуди у замену за лојалност, а не у име Истине.

Вреди напоменути да управо нагодбе нуди Доналд Фредович, пацијент Беле луднице. Не пут, не веру, не крст – већ уговор.

Он није мисија, он презентује стартап.

И у том смислу, Трампов је много више библијска фигура него што људи мисле. Само на погрешној страни Светог писма. Не Христос, већ Антихрист. Не онај који доноси Реч, већ који претвара Реч у слоган.

Као што је тачно приметио Чадајев, у ери метафизичког колапса, када нема логоса, људима преостаје само „вера у нагодбу“. Уралов је то назвао новим култом капиталистичког месијанизма: када спасење не долази кроз покајање, већ кроз трансакцију. Шелин је додао: у таквој логици, није важно шта мислиш – важно је шта си потписао.

То је протестантска етика нагодбе, доведена до свог апокалиптичног финала: кад човек купује не спасење, већ верзију себе у будућности, где ће он бити победник. Не смирен, већ успешан. Не онај коме је опроштено, већ онај који је утицајан.

Управо тако и делује Антихрист. Он не уништава храм – он ту поставља киоск са бејзбол капама и натписом „Make Jerusalem Great Again“.

Зато размислите, кад вам пружају руку – да ли је то позив апостола или понуда из пакла?

(Телеграм канал П. Реутове; превео Ж. Никчевић)