ПОБЕДА „ЧИСТА КАО СУЗА“: Легитимитет је мера политичке подршке

„Ваша убедљива победа указује на широку подршку народа“ почетак је постизборне честитке коју је председник Русије В. Путин упутио Александру Вучићу. Председник пак Мађарске Ј. Адер у својој је честитки истакнуо да је „одлука грађана Србије донета великом већином“. Због тога би било логично на основу анализе резултата избора односно броја добијених гласова установити колико победа А. Вучића заиста „указује на широку подршку народа“, и колика је заиста та „велика већина грађана Србије која је донела одлуку о избору“?

При томе треба анализовати и процент гласова које је А. Вучић добио од укупног броја бирача који су уписани у бирачки списак у Републици Србији, а не само процент гласова које је он добио од укупног броја бирача који су 2. априла 2017.г. изашли и гласали на биралиштима. Наиме, мерило политичке подршке коју поједини политичар или поједина политичка странка имају у друштву, јест процент гласова који су на изборима добили од целокупног броја бирача односно од бирачкога тела које сачињавају сви пунолетни држављани Републике Србије који су уписани у списак бирача. Политичка подршка изражена процентом на изборима добијених гласова од целокупног броја бирача односно од бирачкога тела назива се легитимитет, и једини је ваљан и поуздан индикатор и мерило колику политичку подршку у бирачкоме телу а то је приближно идентично и у друштву, има поједини политичар или политичка странка. Па како је то било на управо одржаним председничким изборима, и колику је политичку подршку односно легитимитет добио новоизабрани председник А. Вучић од свих пунолетних држављана Републике Србије који су уписани у списак бирача?

КОЛИКИ ЈЕ ЛЕГИТИМИТЕТ АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА?

У бирачки списак Републике Србије било је уписано укупно 6.724.949 бирача и они су сачињавали бирачко тело. На биралишта је изашло и гласало укупно 3.655.365 бирача или у проценту 54,36 одсто бирачкога тела, а неважећих гласачких листића било је 60.378 или 1,65 одсто. Према извештају Републичке изборне комисије (РИК) о резултатима избора који је прихваћен на седници која је одржана 20. априла 2017.г.; кандидат Александар Вучић добио је 2.012.788 гласова бирача, и то је 55,80 одсто гласова од укупног броја бирача који су гласали на изборима. Но, колики је то процент од укупног броја бирача који су уписани у списак бирача и који сачињавају бирачко тело, јер је тај процент као шта је то претходно наведено, једини ваљан и поуздан индикатор и мерило политичке подршке односно легитимитета којег је на изборима добио изабрани председник А. Вучић?

Александар Вучић добио је на изборима 2.012.788 гласова, и то је 29,93 одсто од укупног броја бирача уписаних у списак бирача односно од бирачкога тела! Тако квантификован толико износи његов легитимитет односно политичка подршка коју има у бирачкоме телу, а то се може негде приближно узети и као мера политичке подршке коју он има и у целоме друштву. Из тога се такође види и да му је својим гласовима на изборима политички подршку дало мање од једне трећине (1/3) бирачкога тела, односно да је за њега је гласао сваки трећи држављанин Србије који је уписан у списак бирача! Да ли је то „победа чиста као суза“ као шта јавно тврди Александар Вучић, или је то можда ипак Пирова победа? На парламентарним изборима који су одржани 24. априла 2016.г.; СНС, СПС, СВМ и Листа М. Зукорлића заједно су добиле укупно 2.326.063 гласа. Те странке биле су у коалицији и подржале кандидатуру А. Вучића на председничким изборима 2. априла 2017.г., а њихов кандидат Александар Вучић добио је 2.012.788 гласова или 313.275 односно 13,46 одсто мање гласова него шта су те странке заједно добиле на изборима који су одржани у априлу 2016. године! Адмиралка Мишел Хауард командант савезничких снага НАТО-а у Напуљу, у изјави после избора оценила је да би победа А. Вучића могла да помогне у стабилизовању земље. Но, како победник који је добио само 30 одсто гласова бирача те исте земље, међу којима је највише оних старијих од 50 година и слабо образованих, може да буде успешан у стабилизовању земље питање је које се након такве „оцене“ јавља само од себе?

Дакле, као шта се то из претходно наведених података може да види, скромна је то политичка подршка односно легитимитет Александра Вучића; јако, јако далеко од било којег и каквог изборног тријумфа о коме се протеклих дана могло да прочита у прорежимским новинама и на сајтовима. Обзиром на премијерску функцију, државни апарат, јавну телевизију и остале медије, те многобројне отворене и прикривене, директне и индиректне, легалне и нелегалне облике подршке које је имао у изборној кампањи; као и многобројних примера опструкције опозиционих кандидата супротних демократским стандардима па чак и закону, то је у тим релацијама више понављање релативног неуспеха из избора 24. априла 2016.г., него стварни изборни успех!

ИЗБОРНО ПРОЦЕС У НЕДЕМОКРАТСКОЈ АТМОСФЕРИ И НА ГРАНИЦИ НЕРЕГУЛАРНОСТИ

Тај и сâм по себи скроман легитимитет још умањује и чињеница да је добијен на изборима који су одржани у крајње недемократској атмосфери, на самој граници (а можда и преко) (не)регуларности! Владајућа странка СНС, њени коалициони партнери, сателитске странке и њихови „колаборационистички“ председнички кандидати; те државни апарат и тела јавне управе радили су индиректно и директно, прикривено и отворено да изборни процес не буде демократски да би тиме спречили конкуренте А. Вучића да буду равноправни и успешни у изборној кампањи и освајању гласова бирача. Медијски, а медији данас пресудно утичу на резултате избора, опозициони кандидати били су апсолутно омаловажени и неравноправни, тако да се чак могао да добије утисак да су то избори само са једном кандидатом. У условима толике неравноправности, претњи, уцена, застрашивања, медијске харанге, демонизовања и линча опозиционих кандидата, избори готово да и не могу да буду компетитивни јер се унапред зна да опозициони кандидати немају икакве шансе за добар изборни резултат. Директно мешање страних држава односно њихових званичника у изборни процес, било је понижавајуће за све грађане Србије који држе до своје части, достојанства и националног поноса. Као да су грађани Србије политички неписмени и без демократске политичке културе, па су им потребни ментори и суфлери у ликовима страних државника који су били у функцији и то невиђено прозирне и јефтине политичке пропаганде у корист само једног председничког кандидата – Александра Вучића!

Посебно је на демократску и грађанску јавност омаловажавајуће и ниподаштавајуће деловало гостовање Александра Вучића и његових родитеља у емисији „Ћирилица“ ТВ Хаппy. Био је то „ријалити шоу“ какав до сада на овим просторима још није виђен ни запамћен. Но, за то не могу да буду одговорни ни српска култура ни српски народ, јер је то ипак „системска“ грешка историјских узрока и димензија. Наиме, за тај и такав јавни мегакич може да буде а стварно и јест одговоран, само и једино дефект у еволуционом развићу човека као људске врсте – хомо сапиенса. Јер, само грешка тих и таквих биололошких и психо(пато)лошких димензија може да доведе до провале цунамија нарцизма, и његових последица у облику пароксизма неукуса, кича, патетике, неискрености, извештачености, патворене скромности и још лажније хуманости; те понижења човека као хуманог бића и ниподаштавања свих његових индивидуалних и друштвених вредности! Још су у студију само недостајали бата Андрејка и бата Пеђа те зоо-кућни љубимци, па да спектакл тривијалности, баналности и кичераја буде мондијалан. Стара је српска народна мудрост и искуство да човек лако и брзо изађе из паланке, али да дух паланке тешко и споро изађе из човека.

КАКО МОЖЕ ДА СЕ ВЛАДА СА ТАКО СКРОМНИМ ЛЕГИТИМИТЕТОМ

Но, изборна је чињеница да је А. Вучић добио на изборима више гласова него сви остали (урачунавши ту и његове „колаборационистичке“ кандидате) председнички кандидати заједно, шта није те и не може да буде занемарљива политичка и друштвена чињеница. Дакле, он одређену политичку подршку – 30 одсто бирачкога тела (а ту негде и друштва) односно легитимитет неоспорно има, само треба да се одреди за какав тип владања је такав и толики легитимитет довољан односно примерен?

За аутократски и ауторитарни тип владања у коме један човек одлучује о свему, свачему и свакоме а тако је до сада владао А. Вучић; неоспорно је да он политичку подршку бирача односно легитимитет добио – није! Мање од једне трећине (1/3) бирачкога тела (29,93 одсто) гласало је да А. Вучић обавља функцију председника Србије, а више од две трећине (70,04 одсто) бирачкога тела директно и активно, или индиректно и пасивно неизласком на биралишта; нису свој глас дали да А. Вучић обавља функцију председника Србије!

Какви се закључци могу донети на основу претходно наведених егзактних изборних чињеница, те релевантних политичких и друштвених чињеница о досадашњем типу владања? Александар Вучић на изборима неоспорно није добио политичку подршку бирачкога тела односно легитимитет за аутократски и ауторитарни тип владања! Такав тип владања неби био легитиман ни да је добио гласове односно политичку подршку и две трећине (66 одсто) бирачкога тела, а он је добио чак мање од једне трећине (29,93 одсто) гласова бирачкога тела. Шта му је тиме 70 одсто бирачкога тела а то је и велика већина српског друштва односно држављана Републике Србије, директно гласањем и индиректно неизласком на биралишта – поручило?

ПОРУКЕ БИРАЧКОГА ТЕЛА И ЈАВНОСТИ

Завере, уроте, државни непријатељи, наводни атентати, цензура, монопол над електронским медијима, партитократија, идеолошки и политички монизам, недовољно уважавање људских и грађанских права и слобода као и права мањина, правна држава као далеки и недосањани сан, „Београд на води, демократија под водом, Савамала у ваздуху“. За све претходно наведено били смо уверени да су то тек само авети тоталитарне прошлости. Но, посљедњих година сведоци смо дешавања која стварају утисак ревивала алата, метода и људи („кадрова“) управо из те и такве – тоталитарне наивно смо мислили прошлости. Перманентни избори ван свих и сваких уставних рокова и стандарда те обичаја парламентарне демократије, изборни процес недостојан демократског друштва и државе, парламент као трансмисија аутократске власти а не место демократског дијалога и политичког одлучивања, медијски монопол владајуће странке и демонизовање не само опозиције него и сваког другог и другачијег мишљења, опструкција цивилног друштва, национализам, популизам, друштвена нетолеранција; стално и трајно уносе зебњу, немир и страх у грађане, те етички и морално разарају и дестабилизују српско друштво и државу. Уморни смо, изнурени и напаћени од такве политике, друштва и економије! Губимо веру у изборни процес у коме је због недемократске атмосфере и неравноправних услова изборног такмичења за стварне опозиционе кандидате унапред познат изборни победник, и то ствара бирачку апатију и демотивише готово половину бирачкога тела да изађе на биралишта. Већи део од готово половине бирача са државног бирачког списка су протестно бирачко тело, које свој грађански и политички протест против недемократских и семикомпетитивних избора манифестује изборном апстиненцијом, односно толико ниском стопом изборне излазности да тиме доводе у питање смисао не само институције политичких избора, него чак и саме демократије као политичког система! Молимо Александра Вучића као формално легално изабраног те скромно легитимисаног председника Републике Србије, да нас у владању (боље би за народ било да управља!) поштеди своје омнипотенције, аутократије и ауторитарности; да у свом животном ритму нешто промени па да се више одмара и радује а да мање ради. Култ (с)личности па макар и као „мека“ копија те „софт“ варијанта класичне диктатуре, никоме никада и нигде ништа добра донели нису. Нека сâм почне да се понаша демократски, и нека државом почне да влада демократски, а држава да буде правна и социјална. На председничким изборима добио је толико гласова бирача односно легитимитет; који му дају мандат, право и обавезу да се сâм влада и да државом Републиком Србијом влада – само и једино демократски! У противном, на првим следећим изборима, а можда ће то да буду ванредни локални избори у Београду, стварне опозиционе странке не смеју да учествују јер својим суделовањем дају демократску легитимацију изборима и легитимитет изабраним носиоцима представничке и извршне власти. А то није ништа друго него дословно и директно – издаја демократије! Нека им лажни легитимитет дају исто тако лажне опозиционе политичке странке СРС, ЛСВ, ДСС и Паровић; чији су представници у РИК-у својим гласањем омогућили да се прихвати и легализује извештај о резултатима тих и таквих председничких избора одржаних 2. априла (да су одржани дан раније тј. 1. априла, то и такво гласање би било логично!) 2017. године.