ПО СЦЕНАРИЈУ МИХАИЛА АФАНАСЈЕВИЧА

Свака национална култура има основна уметничка дела која успостављају наративе понашања за многе генерације које долазе.

На пример, Јапанци су дуго имали дело „Хагакуре“ („Опало лишће“) г. Јамамота. У царском Јапану се у школама учио „Хагакуре“, а онда су се пилоти камиказе са цитатима господина Јамамота обрушили на америчке носаче авиона.

Јер људски живот није неограничен, али се жели живети вечно. Иначе, ово је такође цитат једног великог познаваоца „Опалог лишћа“.

И Русија, наравно, има своје основно дело, чија су значења интернализована за генерације које долазе. И то уопште није милитаристичка литература, па чак ни Пушкин. То је Булгаковљево „Псеће срце“.

Наравно, ту је велику улогу одиграла и Борткова изузетно успешна филмска адаптација (1988). Толико успешна да се мемови са главним ликовима и њиховим цитатима и данас праве. Сигуран сам да ће тако бити и убудуће.

Дакле, наш народ је чврсто схватио једну основну ствар. Бити паметан и интелигентан – то је добро (Преображенски и Борментал), а бити безобразник (Шариков) и нитков (Швондер) – то је лоше.

Ко је професор Преображенски? Паметан, образован и апсолутно слободан руски човек. Притом, најблаже речено, не у најслободнијој земљи. И што је најважније, власт за њега није никакав баук. Он ту власт буквално држи за јаја.

Ко је Шариков? Бивши пас у телу бившег злочинца. Под утицајем совјетског друштва, Шариков се брзо претвара у алкохоличара, хулигана и дегенерика. Маргиналца (у најгорем смислу те речи).

Ко је Швондер? Друштвени паразит, забушант који са бандом хохштаплера терорише пристојне грађане и одузима им станове.

А прави трудбеник (у добром смислу те речи) тамо је Борментал. Студира код професора емеритуса, разуме науку, живи од поштеног рада и жели да заснује породицу. Нормалан руски човек.

Стога је двоструко иронично кад се пропагандне ТВ емисије у Руској Федерацији дају на управљање Швондерима, а тамо углавном скакућу Шарикови. Очигледно, реч је о софистицираном постмодерном исмевању националне културе.

И да, Шарикови углавном понешто нејасно разумеју – јер су то дојучерашње животиње. Али Швондери би, најблаже речено, морали да се осећају непријатно. Уосталом, дубоко у души, сви они знају – овде их не воле и овде им није место.

Руски човек у свом максималном развоју увек је професор Преображенски. И немојте бити у заблуди – то уопште није некаква добричина. Он ће, без непотребне сентименталности, сваког Шарикова свести на стање пса (и обратно). Не из злобе, већ просто из забаве.

Такође је лако погодити шта ће се десити са Швондерима. Хајде да живимо дуго у Русији: Преображенски и Борментали ће ипак пронаћи одговарајуће решење.

(Телеграм канал Свјатослава Павлова; превео Ж. Никчевић)