Перишић: Нову геополитичку позицију Срба треба градити са ослонцем на Русију

ВЕЋИНА Срба сматра да геополитичка позиција Срба на Балкану искључиво зависи од геополитичке воље САД, као и да самосталност Српске треба тражити у евентуалном договору са Вашингтоном.

Најновије је да се са Трампом, у његовом другом мандату, може очекивати тај споразум, имајући у виду да је Трамп водио борбу са највећим непријатељима Срба – америчком Демократском партијом која је сасвим део глобалистичке „дубоке државе“ и која је највише деловала против Срба на Балкану.

Питамо се – да ли је могућ договор са Трампом? И, да ли Срби у израдњи своје геополитичке позиције, па тиме и Српска своје самосталности, морају да се окрећу Трампу?

Трамп је већ био једном председник САД, а Срби тада нису успели да поправе своју геополитичку позицију. Једноставно, Трамп тада није успео да изгради политику коју је најавио у изборној кампањи 2016. године. Чак га је већина функционера у његовој влади издала (потпредседник Пенс, саветник за националну безбеднос Болтон итд.), а у спољно-политичком министарству (Стејт депармент), и у америчком Конгресу, Трамп није имао никаву могућност да успостави своје политике.

Не заборавимо да се Србима на Балкану бави највише Сејт департмент, а то министарство је од најнижег чиновника па до државног секретара у рукама „дубоке државе“.

Да ли Трамп може да промени кадрове у Стејт депарменту, па тиме и његово деловање на Балкану?

Уочавамо три разлога због чега је то немогуће.

Прво, немогуће је због краткоће мандата од 4 године, а поготово имајући у виду да Трамп има противнике и у својој Републиканској партији. Наиме, глобалисти и „дубока држава“ обухватају: леве глобалисте (либерале) из Демократске партије, али и десне глобалисте (неоконе) из Републиканске партије. Чак, руководство Републиканске партије је већински против најављених политика Трампа.

Они су прихватили Трампа као кандидата јер другог нису имали, а циљ им је био да преко Трампа дођу на власт. Уосталом, већ је за шефа Сената у америчком Конгресу предложен Џон Тјун, републиканац и десни глобалиста, отворени непријатељ Трампа.

У Стејт департменту Трамп неће успети у кратком четверогодишњем мандату ништа много да промени – једино ако би створио спољнополитички тим изван Стејт департмента, који би имао слободу деловања, али то би било кочено преко Конгреса.

Друго, амерички председници могу победити и са отвореним непријатељством великог дела елите (естаблишмента) према њима, као што је Трамп победио, али суштински не могу изменити геополитичке и стратешке правце деловања САД.

Они су веома давно одређени – при самом крају Другог светског рата.

САД неће дозволити Русији да делује у Европи од Балтика до Јадрана и Средоземља (простор „санитарног кордона“). Такође, САД, као настављач геополитике В. Британије, су наставиле и британски однос према Србима на Балкану, а то је да се Србима не сме дозволити јединствена српска држава и да се морају држати на што мањем простору (без излаза на море – без Црне Горе, без могућности да буду централни народ на Балкану, а то значи без Космета, а Српска утопљена у БиХ).

Уосталом, америчка геополитика, па тако и Трамп, Србе и Српску посматрају кроз призму односа према Русији. Уосталом, историја то показује.

Ко год делује против Русије – делује и против Срба на Балкану. То је геополитички закон „спојених посуда“.

Трамп неће моћи, а ни хтети, да Русима испуни геополитичке захтеве у Украјини. То значи да неће моћи ни хтети да Србима испуни њихове геополитичке захтеве. То важи и за питање самосталности Српске.

Треће, треба коначно одбацити сваку помисао или идеју да је са Западом, тј. САД и Европском унијом – без обзира на победу Трампа, могућ договор у вези опстанка, а камо ли самосталности Републике Српске. То је илузија, али, на жалост, илузија која провејава у медијима и политикама у Српској, а поготово у Србији.

Општа карактеристика Запада јесте да он до сада није поштовао договоре. Зар то није свима разумљиво, после 35 година његовог деловања на Балкану?

Е, сад, Трамп је реалиста у међународним односима, а то значи поштује само војну снагу противника. Када ту снагу противник Америци испољи онда је спремна да са њиме постигне споразум, са јасним детаљима. У таквој могућности споразума са САД данас је само Русија и то њеном победом на простору бивше Украјине. Други, нико.

Наравно, имајући у виду да је Трамп идеолошки противник глобализму, Срби једино могу на том пољу да приђу политици Трампа. Не можемо му прићи тако што ћемо људима из администрације Трампа дати зграду генералштаба у Београду да граде неки хотел. Већ идеолошки, антиглобалистички – то је приступ.

Не можемо му прићи тако што ће му се дати да отвара неки рудник на Мајевици, или у Јадру. То је промашај.

Идеолошки приступ Трампу значи и промену унутрашње политике Срба, одустајање од ЛГБТ и џендер идеологије. Зато Милорад Додик треба да промени назив своје странке, да она скраћеница СНСД не носи лево-глобалистички призвук социјалдемократије против које се антиглобалиста и антилевичар Трампа све време бори. Дакле, треба да буде антиглобалистички назив и програм Додикове партије, па да скраћеница СНСД остане, али дазначи „Снага народа, снага државе“.

То ће бити једини приступ Трампу – идеолошки.

Имајући све ово у виду, Срби и Српска треба да имају, дакле, једну другачију геополитичку стратегију.

Фокусирање на Трампа треба да има идеолошки карактер, али и да се појача фокусом у супротном правцу. То Српска већ ради, а то је Русија. Јер, српски и руски интереси су компатибилни све време у модерној епохи, још од почетка стварања српске модерне државе у 19. веку. Данас је то највише изражено. Наравно, ту треба стратешко стрпљење. Наиме, нову геополитичку позицију Срба и самосталност Српске треба изграђивати у потпуној сарадњи са Русијом (политичкој, културној, економској и безбедносној), и преко ње са форматом БРИКС. То ће Трамп и његова политика више да цене, него неки покушај погрешног „прилажења“ Трампу и покушај договора са Западом. Без фокуса на Русију ми не можемо остварити ни фокус према САД.

(Трибина је одржана 28. новембра 2024-те у организацији портала „Све о Српској“ и „Факти“ уз подршку Представништва РС у Србији)