Пепе Ескобар: Путинов тренутак истине на састанку „Валдај“ клуба

Наступ председника Путина на пленарној седници на годишњем састанку клуба „Валдај“ у Сочију изгледао је као брзи воз са аутоматским командама, пише Пепе Екосбар у ауторском тексту који је објавио Спутник.

Хладан и прибран, вешто баратајући Хималајима чињеница, ниједан политички вођа нигде није се ни приближио томе да пружи тако опсежан, детаљан поглед на свет последњих четврт века, пише бразилски новинар и геополитички аналитичар.

Ескобар подсећа да је Путин своје обраћање започео позивајући се на Октобарску револуцију 1917, правећи директну паралелу са нашим турбулентним временима: „Тренутак истине долази“. Руски председник је изјавио како се „потпуно нови светски поредак… формира пред нашим очима“.
Шест принципа глобалног развоја

Суптилна референца на недавни самит БРИКС-а у Казању и оцена да стари поредак неповратно нестаје, а да се води непомирљива борба за формирање новог, као и да се ради о сукобу принципа, а не борби за власт или геополитички утицај, део је шире слике, наводи се у тексту.

У том оквиру указује се да „ми нисмо заглибили у редукционистичком сукобу цивилизација или крају историје“, који је Путин дефинисао као кратковидан, већ се суочавамо са системским сукоб основних принципа. Резултат ће дефинисати овај век – вероватно век Евроазије, јер се „дијалектика историје наставља“, како је навео руски председник.

Ескобар се затим у свом тексту осврнуо на Путинове одговоре који су се тицали глобалног одрживог развоја.

Одговарајући на питање о евроазијској безбедности и САД као доминантној поморској сили наспрам мултиполарне Евроазије, руски председник је истакао „сагласност и жељу у Евроазији за антихегемонистичким покретом“, а не да се Евроазија конституише „као блок“. То је привлачност евроазијске вишевекторске спољне политике, која подразумева „више политичке независности“. Кључни пример „усаглашавања интереса“, нагласио је Путин, је руско-кинеско партнерство, а то је такође „учинило БРИКС успешним“.

Упоредите то са супротношћу, са „немогућношћу да се у Европи успостави систем недељивости безбедности“ и да се „превазиђе блоковска политика“. Европа је уместо тога кренула ка проширењу НАТО-а. САД су у Европи успоставиле готово колонијалну зависност, а прилика да се превазиђе блоковска политика пропуштена је због страха САД да ће изгубити Европу.

То је на крају довело до „најважнијег проблема на нашем евроазијском континенту, главног проблема између Русије и европских земаља: дефицита поверења“, указао је Путин и подсетио на отворено признање западних званичника да су Мински споразуми били куповина времена за Украјину да се наоружа.

Руски председник је затим додао да би Европа требало да размисли о томе да постане део кинеског концепта произашлог директно из кинеске филозофије („они не теже доминацији“).

Такође, још једном је набројао шест кључних принципа за глобални одрживи развој: отвореност интеракције (без „вештачких баријера“), различитост („модел једне земље или релативно малог дела човечанства не треба наметати као нешто универзално“), максимална репрезентативност, сигурност за све без изузетка, правда за све (брисање „јаза између ‘златне милијарде’ и остатка човечанства) и једнакост.
О Украјини и америчким председницима

Ако нема неутралности, онда је тешко замислити било какву врсту добросуседских односа између Русије и Украјине, рекао је Путин на дискусији у „Валдај“ клубу. И истакао да је Москва спремна за преговоре, али на основу ситуације на бојном пољу и онога што је договорено у Истанбулу у априлу 2022.

Како се истиче у тексту, то се може протумачити као директна порука председнику Трампу. Коме су врата отворена јер „Русија није нарушила своје односе са САД и отворена је за њихову обнову, али је лопта у дворишту Американаца“, како је рекао Путин.

Подсећа се и да је управо овом приликом, руски председник честитао Трампу победу на председничким изборима као и да је говорио о својим сусретима са другим америчким председницима, описујући их као занимљиве људе.

За односе Русије и Кине руски лидер рекао је да су део њиховог стратешког партнерства „на највишем нивоу у модерној историји“. Такође је похвалио свој лични однос са Си Ђинпингом. „Да су САД изабрале трилатералну сарадњу уместо двоструког обуздавања – сви би победили“, поентирао је Путин говорећи о односима три светске силе.
Долар угушен америчким рукама

Одлично питање бразилског економисте Паула Ногере Батисте млађег, некадашњег потпредседника развојне банке БРИКС-а, навело је Путина да разјасни свој став о дедоларизацији.

Кључни циљ је „предлагање стварања нове инвестиционе платформе коришћењем електронског плаћања“. То ће се односити на „тржишта која највише обећавају“ у блиској будућности: Јужну Азију, Африку, делове Латинске Америке. Руски лидер је појаснио да ће им бити потребна улагања, технологије, али и да се нигде не жури.

То дакле, ставља тачку на сваки сценарио моменталне финансијске бомбе БРИКС-а: чак иако се „две трећине наше трговине опслужује у националним валутама“, а међу БРИКС-ом су те бројке такође високе.

Затим, нова бомба: „Никада нисмо желели да напустимо долар!“ То увелико објашњава Путинов став о дедоларизацији: „Они поништавају моћ долара сопственим рукама“.
Водите цивилизације, не ратове

Све горе наведено је само пример ширине тема којима се руски председник бавио током седнице „Валдај“ клуба одговарајући на питања. Сам форум је понудио драгоцене увиде широм спектра. Неки учесници су, исправно, приметили одсуство младих и жена. Африканци су били импресионирани „оштрим умом руске бирократије“.

Са кинеске стране су приметили како „Кинези не пливају против струје, прелазе реку и стижу на другу обалу“. Постојао је скоро консензус да развој треба да буде „заснован на различитим културним вредностима цивилизација“, што је заправо Путинов став.

Грчки увид је био посебно моћан када је у питању цивилизацијски приступ политици: „Цивилизације се не сукобљавају. Државе то раде“.

Тако нови – разиграни – мото који би могао да води не само БРИКС већ и целу глобалну већину: „Водите цивилизације, а не рат“.