Пепе Ескобар: Глобални Југ новим платним системом заобилази амерички долар
Илустрација: TFIpost
Евроазијска економска унија предводи Глобални Југ у правцу новог заједничког платног система којим ће се заобићи амерички долар
Евроазијска економска унија (ЕАЕУ) убрзава свој пројекат заједничког платног система о којем се преговори са Кинезима ужурбано воде већ скоро годину дана, а под будним надзором Сергеја Глазјева, министра за интеграције и макроекономију ЕАЕУ.
Кроз сопствено регулационо тело, Евроазијску економску комисију (ЕЕЦ), ЕАЕУ управо je упутилa веома озбиљну понуду земљама БРИКС-a (Бразилу, Русији, Индији, Кини и Јужној Африци) – групи која је, што је најбитније, већ на путу да се претвори у БРИКС+, неку врсту Групе Г20 Глобалноg Југa.
Тај систем ће имати и сопствену јединствену платну картицу – постајући директан конкурент Визи и Мастер картици – спајајући већ постојеће руску МИР, кинеску УнионПеј (UnionPay), индијску РуПеј (RuPay), бразилску Ело, и још неке.
То ће бити директан изазов монетарном систему који је створио и спроводи Запад, пошто чланице БРИКС-а међусобна плаћања у билатералној трговини већ врше у локалним валутама, заобилазећи амерички долар.
Унија ЕАЕУ и БРИКС-а одавно је у припреми – искорачујући у још ширу геоекономску интеграцију са земљама чланицама Шангајске организације за сарадњу (ШОС).
ЕАЕУ је основана 2015, као царинска унија Русије, Казахстана и Белорусије, којој су се већ наредне године придружиле Јерменија и Киргизија. Вијетнам с ЕАЕУ већ има уговор о слободној трговини, а однедавно у чланство ШОС-а примљени Иран управо довршава приступне преговоре.
ЕАЕУ је замишљена с циљем слободног кретања и размене добара, услуга, капитала и радне снаге између држава чланица. Украјина би одавно постала чланица ЕАЕУ да није било Мајданског пуча 2014. у режији америчке администрације тадашњег председника Барака Обаме.
Владимир Коваљов, саветник председника ЕЕЦ, све је сажео у интервјуу за руске новине Известија, истичући усредсређеност на стварање заједничког финансијског тржишта, а приоритет развој заједничког „простора за размену“: „У томе смо остварили врло значајан напредак, а сад смо усредсређени и на нове секторе као што су банкарство, осигурање и берза.”
Ускоро ће бити успостављено ново регулаторно тело за заједнички финансијски систем ЕАЕУ и БРИКС-а.
У међувремену је, само током прве половине 2022, трговинска размена ЕАЕУ и БРИКС-а увећана 1,5 пута.
На Међународном пословном форуму БРИКС-а у Москви Коваљов је изјавио да је удео БРИКС-а у укупном спољнотрговинском промету ЕАЕУ већ достигао 30 одсто:
„Саветујемо комбиновање потенцијала БРИКС и ЕАЕУ макрофинансијских развојних институција, нарочито нове БРИКС Развојне банке (Development Bank), Азијске банке за инвестиције у инфраструктури (Asian Infrastructure Investment Bank – AIIB), као и сопствене националне развојне институције. То омогућује да постизање синергије и синхронизовано инвестирање у одрживу инфраструктуру, иновативну производњу и обновљиве изворе енергије.”
Ту се још једном види напредна конвергенција не само БРИКС-а и ЕАЕУ, него и финансијских институција укључених у пројекте кинеског Новог пута свиле односно иницијативе Појас и пут.
Крај доба пљачке и отимања
Поврх свега, руски председник Владимир Путин додатно је повисио улог позивајући на организовање новог међународног платног система заснованог на блокчејну и дигиталним валутама.
Пројект за такав систем представљен је на недавно одржаном Првом Евроазијском економском форуму у Бишкеку.
На том форуму је ЕАЕУ одобрила нацрт споразума о прекограничном пласману и промету папира од вредности између земаља чланица, укључујући одговарајућу техничку регулативу.
Следећи крупан корак било би формирање предлога дневног реда за кључни састанак Врховног евроазијског економског савета (Supreme Evroasian Economic Council) 14. децембра у Москви на којем ће и Путин лично учествовати. А највеће задовољство било би му да тада може најавити и нову промену правила игре.
Сви ови потези задобијају и додатну важност тиме што унапређују и међусобно увезују ионако брзорастућу и добро прожету трговинску размену између Русије, Кине, Индије и Ирана – од руских настојања да изграде нове цевоводе за кинеско тржиште до разговора у гасном савезу Русије, Казахстана и Узбекистана како за домаће потребе тако и за извоз, нарочито према њиховом заједничком највећем купцу, Кини.
Полако али сигурно, назире се слика неповратно фрагментисаног света са двојним системом трговинске размене – оним који се врти око остатака доларског система, и другим, у настајању, у чијем су средишту БРИКС, ЕАЕУ и ШОС.
Даљим корачањем по том путу, да искористимо недавну јадну метафору накинђуреног еврократског шефа дипломатије, „дивља џунгла“ се одваја од „уређене баште“, и то осветнички. И нека се фрагментација одржи, јер нови међународни платни систем – а онда и нова валута – имају за циљ да једном заувек прекину западноцентричну еру пљачке и отимања.
С енглеског посрбио: Стеван Бабић
