Павел Шелин: РУСИ КОЈЕ СМО НАУЧИЛИ ДА КОРИСТИМО ПРОТИВ ДРУГИХ РУСА

Погледајте савремене европске политичаре – њихова етика је изграђена на етици неодговорности. Они не морају да одговарају ни за шта. А да признају чињеницу свог пораза такође не могу. Зато се оно што следи дешава као у вицу: „Тата, ти ћеш мање пити.“ „ Не, сине, ти ћеш мање јести.“ Све иде отприлике по тој логици.

Ово је веома добро формулисао британски аналитичар, Кристофоро. Треба разумети да ће европски лидери, у оквиру своје слике света, слике вредности, образовања и пута који су прешли за пет година, бити много спремнији и срећнији да виде потпуно уништену Украјину, пропалу до последњег Украјинца, него да признају да су у међувремену они доживели пораз. За њих је то питање личног статуса, личног погледа на свет… И будимо искрени, огроман број Украјинаца савршено дели ту исту логику, разуме је и спреман је да је следи. То јест, боље је сачекати до краја него у овој фази признати пораз.

Притом, наравно, суме најављене европске материјалне помоћи заправо су смешне, чак и у поређењу са досадашњим сумама. Материјална компонента наставља да пада, али симболичка компонента остаје и неће никуда отићи, и бојим се да из ове јаме, из ове омче, нема излаза.

Један од главних разлога је – психолошки. Наиме, ако покрећете питање изласка из ове омче, онда морате политички сагледати цео свој претходни пут. Онда је то такав тренутак самокризе, такав тренутак смрти, да… најпре мора да умре ваша идентичност. То јест, у суштини, становништво Украјине се сад суочава са дилемом: или ће живети украјинска идеја, или ће живети они. А за човека је одрицање од идеје веома непријатна фаза, благо речено, која претпоставља, у суштини, симболичку смрт.

То је једноставан одговор. А постоји још једноставнији, смешнији одговор. Поновићу, европски лидери су савршено задовољни ситуацијом: ево, Украјинци ратују против Русије. Док Украјинци ратују против Русије, они могу да се окупљају на форумима, могу да гњаве Трампа, могу то да користе као адут у разним својим играма. То јест, они су потпуно задовољни сликом у којој ће Украјинци гинути до последњег на источном фронту, заустављајући хорде Хуна.

А постоји и трећи ниво, више историозофски. Он се састоји у томе да су те фамозне западне вредности, наравно, увек биле намењене искључиво „својима“. А онима који нису „наши“ додељена је улога Биодрона. То је та улога. Ти ниси субјект, али можеш, ако си спреман, да погинеш за наше интересе, и тада ћемо те похвалити и даћемо ти симболичну награду.

У основи, тако то функционише. Постоји источни варварин, постоји источни Индијанац који је спреман да умре борећи се против других варвара. Дакле, он је добар Индијанац, добар варварин, и то је тај који умире. А суштински разлог је фундаменталан – просто вера. Па, зато што су варвари православни.

Ако се погледа дубље, историјски је све још једноставније. За Немце или Французе, Пољак није Европљанин. Европа је изграђена хијерархијски: Бенелукс, Француска, Северна Италија, Немачка, Аустрија. И то је то. А за остале почиње оно, знате: Европа многих брзина, или Европа на више нивоа…

Ни Балкан није баш Европа, а Украјинци су дивље поље. Јер, наравно, какви су то Украјинци? Они су просто Руси које смо научили да користимо против других Руса. То је веома непријатно сазнање за Украјинце, али фундаментално, на дубоком нивоу, Европљани у њих немају никакво поверење, јер, будимо искрени, већим делом своје новије историје Украјинци су заједно са Русима ишли у ту исту Европу и нису дозволили да се успостави велики лепи европски рајх, под Наполеоном и Хитлером.

И сад тај Рајх у Украјини опет пролази кроз тешка времена. Овде је реч о разлици у фундаменталној перцепцији. Предлог украјинског националисте ту гласи: да, да, прихватамо своју историјску кривицу пред Европом за то што смо некад били Руси, а сад, гинући и убијајући у борби против Руса, ми постајемо Европљани. Они у то стварно верују. И ту се могу чак сложити –за неки веома мали број овај сан може бити остварен. Али за веома, веома мали број, на индивидуалној основи.

То је друга страна жеље да се добије улазница у Европу. Дакле овако: даћемо вам улазницу, потврду да ви нисте Руси, али цена за ту улазницу је милион људи. По мом личном искуству, чак и они који мисле да су купили улазницу заправо не улазе у круг елите, јер да бисте ушли у правилни колеџ, морате бити рођени у правилној породици, и посетити правилна острва, и тако даље. Можете појединачно да се упишете на факултет, то да, али не онако како сте замислили.

Нажалост, још траје тај украјински сан да ће нас Европа прихватити као своје, а ја кажем: погледајте на дела њихова, по плодовима њиховим познаћете их.

(Телеграм канал П. Шелина; превео Ж. Никчевић)