Павел Шелин: ОВА ДРАМА ЈЕ ОВЕКОВЕЧЕНА У „ТАРАСУ БУЉБИ“…

Украјина, као ни Русија, није заинтересована да се заустави сукоб. А Трамп покушава да се претвара да испуњава жеље обе стране.

Трамп не може наредити украјинској војсци да положи оружје. И ако Украјинци одлуче да се колективно поубијају, Трамп то неће моћи да спречи. То у великој мери слаби његову позицију у преговорима са Путином.

Са Трампове тачке гледишта, ко год плати за девојку, тај се њоме и поиграва, али са тачке гледишта Украјине, она није била девојка, већ савезник на првој линији фронта. Ове две слике света нигде се не укрштају. И морале су да експлодирају.

За Јевреје је вредност државе муком стечена историјска лекција. Они верују да ће се холокауст поновити ако не буду имали државу Израел. И то је довољан разлог за разумевање њене вредности.

А Украјинци су све до 1991. били у стању не-државности. Државу која је изграђена створиле су спољне силе, а не сами Украјинци. То је историјска чињеница. Држава формирана 1991. могла је постојати само у синтагми Украјинска Совјетска Социјалистичка Република, кад су веома различите зоне слепили у УССР. Садашња Украјина одавно више није Украјинска ССР, али она, ето, полаже право на границе Украјинске ССР.

Али, пошто Украјинска ССР више не постоји, може се изградити друга држава, али на другој основи, и у другачијим размерама.

После 1991. године многи постсовјетски грађани поверовали су у то да је држава – природно стање. И ако сте признати у УН у одређеним границама, онда је то нека магична заштита. Унутар тог магичног поља можете да радите шта год хоћете. Међутим, то уопште није истина.

Све границе су увек фронтови, оне се стално мењају. Граница – то је нешто што си у стању да одбраниш. Овде то нису разумели.

Један од Трампових историјских задатака је – рушење илузија. Двадесет први век неће бити век мира. Биће то век отрежњења од ове илузије, у коју смо некад дубоко поверовали.

Овај век ће бити веома суров, јер је то једини историјски начин на који се може остати одговоран за своје поступке и дела. Само ако платиш највишу цену заиста си одговоран за своје поступке. Али онда твоја политика функционише другачије. Тек тада схваташ шта се сме а шта не сме, шта вреди а шта не вреди радити.

Сви треба да знамо: са историозофске тачке гледишта, ма колико се то некоме не свиђало, рат је веома крвави испит који људи полажу да би утврдили да ли се придржавају својих речи и дела; да ли им је њихова држава заиста драгоцена. Као што је рекао пророк Захарија:

„И гњевим се силно на народе безбрижне, јер кад се мало разгњевих, они умножише зло.“ (Зах. 1:14-15).

***

Ова драма овековечена је у Гогољевом „Тарасу Буљби“.

„Постављају цареве, али не од Мене; подижу кнезове, али без Мога знања; од сребра свог и од злата свог граде себи ликове, да се истребе.“ (Ос. 8,4).

Душа становништва Украјине је покретна, гипка, страствена… Вероватно је више него било која друга душа склона жељи за весељем, самовољи, стварању идола – да би их за месец дана збацила. Извините, али похлепа и крађа су ту – део фолклора.

Део руског православног народа кнеза Владимира који себе данас назива „украјинцима“ потомци су оних који су живели у 9 региона данашње централне Украјине. Простор од Одесе до Мариупоља, од Кременчуга до Доњецка био је Дивље поље до 18. века.

Речено је: „Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове: будите дакле мудри као змије и безазлени као голубови. И сви ће мрзети на вас имена мога ради; али који претрпи до краја благо њему.“ (Матеј 10:16, 22)

И ево, сад ти „украјинци“ не желе да буду омражени због Вере, због Истине – они желе „да ми имамо све, и да нам се због тога ништа лоше не догоди“. То јест – „допасти се Пану по сваку цену“.

Али због овога ће им се сигурно нешто десити: „Удариће те Господ лудилом и слепотом и беснилом. Синови твоји и кћери твоје даће се другом народу, а очи ће твоје гледати и капаће једнако за њима, а неће бити снаге у руци твојој. Род земље твоје и сву муку твоју изјешће народ, ког не знаш, и чиниће ти криво и газиће те једнако. И полудећеш од оног што ћеш гледати својим очима.“ (5. Мојс. 28:28–34).

Није случајно што су од „Пам’ятай чужинець! Тут Господар – українець!“ – прешли на увоз туђинаца и што покушавају да продају последњи комад Свете Руске Земље.

(Телеграм канал П. Шелина; превео Ж. Никчевић)