Павел Шелин: МИР, МИР… ДА БИ СЕ НАСТАВИО РАТ

Павел Шелин

Поводом прекида ватре: посматрамо многострану, али не баш сложену реторичко-дипломатску игру у којој Трамп заузима најслабију позицију.

У Русији и Украјини постоји разумевање да је примирје немогуће. Али након скандала у Овалном кабинету, британски куратори Украјине направили су нову реторичку замку, по логици: треба говорити „мир, мир“ да би се наставио рат.

Трамп не разуме разлику између мира и примирја, између договора и намештаљке.

Минималне позиције страна у сукобу морају да се поклапају. Минимална позиција Русије је означена – то је Путинов јунски ултиматум. И амерички преговарачи су све више принуђени да се крећу у овом правцу.

Кључни проблем лежи у америчкој администрацији, која није јединствена сила са јединственим планом. Две групе су већ у чврстом клинчу једна са другом. Група један – проамеричка будућност са Питером Тилом и Џеј Ди Венсом. Они сматрају да је стари свет умро, да је време да се одбаци све непотребно и да се уђе у ред великих сила, стварајући своју зону утицаја и постајући најјачи у овом поретку.

Да би се то реализовало, САД треба да ураде три веома непријатне ствари: 1) да одустану од долара као светске резервнее валуте; 2) да немилосрдно одбаце све пројекте глобалиста – Украјину, Косово, УСАИД, структуру Демократске странке; 2) да се повуку са Блиског истока, остављајући Израел самом себи. Ова група је у мањини.

Друга група су Рубио и све демократе. Они су сагласни да је ово тежак период, али треба само улити ново вино у старе мехове. И, сходно томе, морамо наставити да држимо све, морамо наставити да се боримо, не смемо изгубити образ. Ова група апелује на двојну личност самог Доналда Трампа.

Интуитивно, Трамп схвата да је у праву прва група. Он је и сам за нови свет, али, нажалост, код њега је веома развијен посесивни рефлекс, он није у стању да нешто одбаци и дâ другоме. Али, цењкајући се, Трамп губи свој главни ресурс – време. Рачуница демократа и глобалног пројекта заснива се на чињеници да ће за 2–3 месеца све ово већ бити Трампов рат.

***

Често се каже да је хришћанство мртва религија и да је време мученика прошло. Али управо овог тренутка десетине хиљада људи у Сирији умиру за своју веру. А позиција Европе овде је – сатанизам и лицемерје у свом најчистијем облику.

На позадини актуелних догађаја, сценарио изградње исламског Рајха у Европи почиње да изгледа све промишљеније: милитаризација, покушај укључивања Турске, подршка исламу вехабијског типа.

Европско становништво не жели да се бори, није страствено. Али у таквом контексту може се родити идеја да се прихвати исламски фактор и да се кроз њега поврати место за преговарачким столом.

У преговорима ни Турска ни Европа уопште не фигурирају. Реч је о Русији, САД, Кини, Индији. И у овом покушају да се поврати место за преговарачким столом, дешава се цивилизацијско самоубиство, цивилизацијска издаја, цивилизацијски само-злочин Европе.

Турска је једина полуборбено спремна армија у Европи. Велики економски проблеми – уз присуство јаке војске. На том плану функционише ратна логика – ако понудите Турцима да освоје Европу.

Највећи број сура у Исламу посвећен је политичким темама – како дејствовати између верника и неверника. А главни циљ политичког Ислама на дуге стазе јесте – потчињавање. Према Курану, свако се мора покорити Алаху и Мухамеду кроз широк спектар средстава: друштвених, правних, економских, политичких, информационих.

Ислам није религија мултикултурализма. У ЕУ Ислам се представља као једна од доктрина, у равноправном статусу са осталима. Али та доктрина себе не сматра таквом. Велики џихад – то је борба за усавршавање унутрашњег срца. А мали џихад је – борба против неверника.

(Телеграм канал П. Шелина; превео Ж. Никчевић)