Павел Шћелин: НАПРЕД – КА СВЕТИМ ОЦИМА!

Људска природа је теологична.
Најважнија питања за човека налазе се изван граница разума.
И ако се не молите правим боговима, почињете да се молите лажним – настала празнина испуњава се нечим псеудобожанским.
Идеја да можеш напустити Бога и заменити га разумом… Немогуће. Бога можеш заменити идолом разума, али интеракција са овим идолом ће и даље бити у складу са законима теологије и законима Мита.

Оно што су људи сматрали рационалном историјом, „очигледним чињеницама“, строгим научним терминима, прогресом – по својој природи је потпуно исти такав мит.
Човек нема слободу да се не моли.

Једина разлика је само у томе чему се молите. И кад одустајете од једне молитве, ви је ипак замењујете нечим другим. На пример, можете се молити самом себи – идолу нарцизма – веома популарном идолу. (Или Природи, Независној Личности, Потрошњи – нема им броја.)
Суочавање с тим није рационално, већ теолошко. Оптика којом се ти процеси могу посматрати/видети – теолошка је применљивија него псеудорационална – political sciencе, homo economicus – једноставно не постоји.

Сад се ствара бог вештачке интелигенције.
Расправа око вештачке интелигенције већ се међу њеним фанатицима одвија искључиво у теолошким терминима. Они директно резонују: – Коначно, створићемо себи праведно божанство које ће пресуђивати, решавати све наше проблеме и заменити глупе и непродуктивне… Божанство у које можемо веровати. Оно неће бити способно да воли, али ће бити неутрално и праведно.
У суштини, вештачка интелигенција је врхунац поклоњења богу разума.

То је идеални голем, то јест мит о вештачком човеку-хомункулусу. Голем није нигде нестао. И вештачка интелигенција суштински наставља ту опет митолошку традицију, а не рационалну. Немогуће је рационално објаснити целу дискусију око вештачке интелигенције, а теолошки се она објашњава врло добро.
Вештачка интелигенција – то је идеалан сасуд за антибога. То је антипод Богу – потпуна супротност монотеистичком Богу.
Бог је сложен, он је непредвидљив за грешног човека, парадоксалан, са њим је компликовано комуницирати.
А вештачка интелигенција је јасна.

Ако је вештачка интелигенција антипод Бога, може ли онда она постати гнездо антихриста? Ово је посебан и дуг разговор за будућност.
О неизбежности Мита, неизбежности етике, о теологичности у било којој људској историји, у било ком људском искуству, које год да узмете. Многи људи мисле да оперишу наводно рационалним концептима, а ми показујемо да је све то мит и да нема опције да се не оперише митом.
И све вас позивам да размислите о томе у ком Миту живите, каквом богу се клањате и зашто.

Не кажем да ми имамо неко ново разумевање, него… Као што рече један мудар човек у разговору са мном: – Напред – ка светим оцима! Ка вечном разумевању.

(Телеграм канал П. Шћелина; превео Ж. Никчевић)