ПАТРИК БЈУКЕНЕН: Трамп је заиграо на патриотску карту

Трамп је говором испред Маунт Рашмора за Дан независности одлучио да одигра на карту патриотизма, на карту која би могла да му помогне да победи на председничким изборима

Обраћајући се са Маунт Рашмора у петак, а са травњака Беле куће у суботу четвртог јула, Доналд Трамп је преобразио своју предизборну кампању. Ухватио се питања које би могло да преокрене ситуацију у његову корист, а увређено пренемагање медија сведочи о снази његове поруке.

Стојећи под мамутским, у стени исклесаним ликовима председника Вашингтона, Џеферсона, Линколна и Теодора Рузвелта, Трамп је изјавио: „Бесне руље покушавају да сруше статуе наших оснивача, оскрнаве наша најсветија обележја и покрену талас насилничког криминала по нашим градовима“.

Ове руље чине марксисти, криминалци и анархисти. Њихов циљ је културна револуција. „Њихов циљ није боља Америка. Њихов циљ је крај Америке“. Након набрајања достигнућа четворице својих претходника, Трамп је додао: „Ниједан покрет који настоји да демонтира ово драгоцено америчко наслеђе не може имати љубав према Америци у свом срцу“.

ПОДЕЉЕНЕ УЛОГЕ
Лопту је онда бацио право у двориште Џоа Бајдена: „Ниједна особа која ћути на уништавање овог величанственог наслеђа не може нас водити у бољу будућност“. Трамп прозива Бајденово ћутање пред лицем похода против наших хероја и наше историје као манифестацију политичког кукавичлука који Бајдена чини моралним саучесником вандала. Једног дана ће тај што ћути морати да проговори.

Где је био Бајден док је Трамп бранио Америку на Дан независности? Док је његова странка твитовала како Трампов пут на Маунт Рашмор има за циљ да „глорификује белачку супрематију“, Бајден је јадиковао о потреби да се „ишчупа корење системског расизма“ из Америке.

Да ли вас то подсећа на Харија Трумана или Џона Ф. Кенедија?

И тако су подељене улоге за 2020. С једне стране се налазе они који верују да је Америка добра земља, најбоља земља коју је свет икада видео и да људе који су створили ово чудо треба поштовати, захвално ценити и памтити. То није поглед који дели лево крило Демократске странке.

Још док је тржни центар гађан ватрометом и петардама, руља у Балтимору је обарала, разбијала и бацала у Инер харбор (историјска лука у Балтимору, прим. прев.) знаменити споменик Кристофера Колумба. Тај споменик налазио се одмах до балтиморског комшилука Мала Италија (Little Italy), а открио га је 1984. председник Роналд Реган.

Да ли мрзитељи Колумба мисле да уништавање Колумбових статуа широм Америке неће увредити и отуђити Американце италијанског порекла који поштују тог истраживача? Да ли Бајден мисли да ће Итало-Американци наградити кандидата и странку који не осуђују вандале који су ово учинили?

Како лево крило Демократске странке оберучке прихвата покрет „Дефундирајмо полицију“, колико дуго ће моћи да задржи бираче који данас гледају како стопе убистава скачу до нових рекорда?

Током викенда за Дан независности, у Чикагу је упуцано 80 људи, од чега је 17 убијено. У Њујорку је број жртава напада ватреним оружјем ове године скочио за 50 одсто. У јуну је било 250 случајева пуцњаве, што је пораст за 150 у поређењу са јуном 2019. године. Реакција градоначелника Била де Блазија – одузимање милијарду долара из буџета њујоршке полиције.

Четвртог јула је наоружана црначка паравојна формација дошла на поновно отварање Стоун маунтина у Џорџији, што је спомен-обележје које приказује огромне угравиране слике Роберта И. Лија и Стоунвол Џексона (ради се о највећем барељефу на свету, прим. прев.). Они желе да ово буде уништено.

КУЛТУРНИ РАТ
Трампа оптужују да је „поделио нацију“. Али није Трамп тај који пљује полицајце и правда „протесте“ који се највише истичу пљачкама и вандализмом. Нити је Трамп тај који руши споменике и спомен-обележја америчких великана из прошлости.

Тамо где је Демократска странка слика и прилика неодлучности, Трамп је био јасан. Он стоји уз полицајце који су прошли кроз шест недеља пакла. Он стоји насупрот шарања статуа и уништавања спомен-обележја. Осудио је нереде, пљачку и вандализам који прате протесте које медији не престају да називају „мирним“. Није Трамп тај који дели Америку. Он је обећао да ће се супротставити дивљању свим оружјима које председник има у свом арсеналу.

Остала су још четири месеца до новембарских избора, односно 18 недеља док Америка не одлучи: Да ли желимо наставак ере протеста који се претварају у нереде, пљачку и вандализам? Да ли желимо да осведочимо даљем спутавању полиције и њеном клеветању као неофашистичке?

Да ли желимо да видимо статуе председника од Вашингтона и Џеферсона, преко Џексона, Линколна и Гранта до Тедија Рузвелта, вандализоване од стране руље које мрзи Америку, њене хероје и њену историју?

Трампово опредељења за традицију а против владавине руље је једини став који председник може да има. И то је неопходан став. Јер овај културни рат ће трајати много дуже од његовог мандата. А од његовог исхода зависи каква ћемо бити земља у будућности.

Хоће ли то бити велика и славна република пређашњих времена или социјалистичка и култур-марксистичка рупетина коју нам ових дана обећавају руље? Трамп је управо одиграо на карту патриотизма, на исправну карту, и то би могло да му помогне да буде реизабран.

 

Насловна фотографија: Saul Loeb/AFP/Getty Images

 

Извор buchanan.org