Патрик Бјукенен: Либерализам је идеологија самоубиства Запада

Либерализам је колонизацију света прогласио моралним императивом. Данас моралним импертивом проглашава прихват миграната које је та колонизација произвела

„Тврђава Европа је илузија.“ Ово пише Фајненшел тајмс у завршној реченици свог суботњег уводника: „Европа не може игнорисати кризу сиријских миграната.“ ФТ на себе преузима обавезу да подучи Стари континент о томе шта је његова дужност и шта његова будућност носи: „ЕУ ће се суочити са токовима миграната и азиланата широм Средоземља у деценијама које долазе.“

Да ли Европа не може одбити ову нежељену инвазију на своју кућу са глобалног југа? „Илузорно“ је тако размишљати, пише ФТ. Европа мора бити реалистична и спремна да „пружи легалне руте за мигранте и азиланте.“

Оно што је инспирисало овакав уводник био је тврди грчки отпор потезу турског председника Ердогана који је хиљаде сиријских избеглица послао право на границу са Грчком.

Ердоган прети да ће преплавити југоисточну Европу сиријским избеглицама како би извукао више новца из ЕУ у замену за задржавање 3,5 милиона Сиријаца који се већ налазе у Турској, далеко од граница ЕУ.

Други Ердоганов циљ је да натера Европу да подржи његову војну интервенцију у Сирији како би спречио председника Башара ел Асада да освоји читаву покрајину Идлиб и изађе као победник у грађанском рату.

У бездану људских права данашње Сирије можемо видети димензије катастрофе коју су вилсоновски крсташки ратници произвели када су кренули да свргну диктатора Асада и Сирију учине сигурним местом за демократију.

СУМОРНИ БИЛАНС ИНТЕРВЕНЦИОНИЗМА
Ево кратке историје. Када је избило Арапско пролеће и када су демонстранти устали да збаце Асада, Сједињене Државе, Турска и арапске земље Залива помагале су и опремале сиријске побуњенике спремне да стану под оружје. Међутим, „добри побуњеници“ су потучени и елементи Ал Каиде су убрзо преузели доминацију над отпором.

Суочен са поразом, сиријски председник упутио је позив својим савезницима – Русији, Ирану, Хезболаху – да спасу његов режим. Они су се одазвали, а Асад је, током четири године, поново заузео читаву Сирију западно од Еуфрата, изузев Идлиба. Тамошња борба отерала је још 900.000 избеглица на јужне границе Турске.

Интервенције у 21. веку и ратови Запада у исламском свету нису добро прошли. Џорџ Буш млађи је појурио да нападне Ирак. Барака Обаму су убеђивали да свргне пуковника Муамера Гадафија у Либији и Асадов режим у Дамаску. Обама је наредио америчким снагама да помогну саудијском престолонаследнику Мухамеду бин Салману у његовом рату како би сломили Хуте који су збацили марионету Ријада у Јемену.

И шта је Запад пожњео из наших ратова на Блиском истоку? У Сирији и Јемену смо помогли стварање две највеће светске катастрофе у области људских права. У Либији имамо нови грађански рат. У Ираку се сада боримо са Ираном за утицај унутар државе коју смо „ослободили“ 2003.

У Авганистану смо склопили договор са нашим дводеценијским непријатељем, талибанима, који ће нам омогућити да у року од 14 месеци повучемо наших 12.000 војника и пустимо савезнике у Авганистану да раде и да се боре са талибанима. Америка пере руке од свог најдужег рата.

У пет ратова током 20 година, изгубили смо 7.000 војника и имамо још око 40.000 рањених. Уложили смо богатство нашег царства у ове ратове. И шта су ти ратови произвели за народе којима смо ишли да помогнемо и да их уздигнемо, изузев стотина хиљада мртвих Авганистанаца и Арапа и милиона људи исељених из својих домова и послатих у изгнанство?

КОЛОНИЗАТОРИ И КОЛОНИЗОВАНИ
Сада, ФТ опомиње Европу да је извршавајући своју дужност уплитањем у ратове на Блиском истоку стекла нову моралну дужност да у наредним деценијама прихвата избеглице које су ти ратови створили.

Али ако ЕУ отвори своја врата бескрајном току Африканаца и Арапа, где су докази да ће их европски народи прихватити и асмиловати? Да ли ће ови мигранти и азиланти постати добри Европљани? Или ће они у великим европским градовима створити енклаве које ће осликавати услове у афричким земљама и земљама Блиског истока одакле су дошли?

Историја последње половине миленијума говори о успону и паду једне цивилизације. У 16, 17. и 18. веку, Шпанија, Велика Британија, Француска и Португал, а затим Белгија, Италија, Немачка и Америка, све верујући у супериорност своје цивилизације, изашлe су у свет да створе и уздигну царства и завладају оним што је Радјард Киплинг подругљиво назвао „нижим расама без закона“.

Након два светска рата, владари ових царстава прихватили су либерализам који је сада прогласио једнакост свих народа, раса, веровања, култура и цивилизација. Ова егалитарна идеологија налагала је демонтирање царстава и колонија као реакционарних реликата заосталих времена.

Сада су људи нових нација, незадовољни оним што су њихове ослобођене земље и владари произвели, одлучили да дођу у Европу и да уживају на Западу у ономе што не могу да копирају код куће. А либерализам, идеологија самоубиства Запада, диктира Европи да их прихвати – у деценијама које долазе.

Они који су до јуче били колонизатори, сутра ће бити колонизовани. Да ли ће овако скончати Запад?

 

Превео Радомир Јовановић

 

Извор Buchanan.org