Патрик Бјукенен: Бајден има проблем; Америци је доста насиља

Након нових нереда који су захватили САД, јавност се оштро окренула против насилних демонстраната. Бајден је у незгодној позицији

Да ли Џо Бајден препушта питање одржања реда и закона Доналду Трампу?

Тако се чини.

„Републиканци користе ред и закон као ратни поклич“ – био је главни наслов приче на насловној страни Њујорк тајмса о говору који је потпредседник Мајк Пенс одржао у Форт Мекенрију у среду увече, када је прихватио номинацију своје странке за потпредседника. Насловна страна Волстрит џорнала била је слична као Тајмсова: „Пенс прихвата номинацију док, републиканци стављају фокус на полицију“.

У свом обраћању Пенс је оптужио Бајдена да није осудио изгреднике, пљачкаше и пиромане који су месецима нападали полицију и пустошили Портланд, Сијетл, Минеаполис, Кеношу и друге градове. Рекао је: „Прошле недеље, Џо Бајден није рекао ниједну реч о насиљу и хаосу који су захватили градове широм ове земље.“

„Џо Бајден каже да је Америка систематски расистичка и да спровођење закона у Америци има… ‘имплицитно неправедан карактер према мањинама’. На питање да ли би подржао смањење финансирања за спровођење закона, Џо Бајден је одговорио: „Да, апсолтуно“.

ЈАВНОСТ ЈЕ УМОРНА
„Џо Бајден би удвостручио напоре ка спровођењу оне политике која води ка небезбедним улицама и насиљу у америчким градовима… Нећете бити безбедни у Америци Џоа Бајдена.“

Е сад, није прецизно рећи да би Бајден „укинуо финансирање“ полиције. Када је питање покрета Животи црнаца су важни први пут узето у разматрање као важна тачка дневног реда, Бајден је пожурио да каже да ће реформисати полицију и повећати потрошњу.

А онда је, у среду касно поподне, вероватно након што је видео успех Пенсовог говора, Бајден је из Делавера твитовао о хаосу који је захватио Кеношу од недеље увече када је полиција упуцала Џејкоба Блејка:

„Непотребно насиље нас неће излечити. Морамо да зауставимо насиље“.

Бајденове закаснеле и благе осуде нереда и пљачки по америчким градовима од стране „мирних демонстраната“ који су постајали све необузданији из ноћи у ноћ сведоче о дилеми у којој се он налази.

Прошла су три месеца откако је Џорџ Флојд престао да дише под коленом полицајца из Минеаполиса. Али остало је још три месеца до избора. А политичка клима се, видљиво и тврдо, окреће против пиромана и анархиста који дивљају и нападају полицију широм Америке.

Изнуреност јавности због нереда је видљива. Тврдња да су то само разумљиви ексцеси „мирних протеста“ постаје отрцана. Све већи број људи реагује негативно на немире у црначким заједницама, због којих се они наводно врше.

Црначки лидери у урбаним срединама кажу да желе добре полицајце, али да такође желе да већи број полицајаца штити њихов народ од гангстера са оружјем који повећавају недељне стопе убистава.

У уторак се појавио видео-снимак у ком се види како руља радикалних демонстранта окружује, псује и прети жени која је вечерала у једном вашингтонском ресторану. „Белачка тишина је насиље“, узвикивала је руља.

Изгледало је као тренинг за надахнуте нацистичке црнокошуљаше.

Почињемо да увиђамо како се све ово одвија. Са ове тачке гледишта се чини да ће демократска левица бити губитник на свим пољима.

Прво, велики захтев – „Укините финансирање полиције“ – је одбачен.

Бајденови медији свакодневно сведоче колико је та парола непопуларна својим инсистирањем да је Бајден никада није подржао. Тамо где су буџети полицијских управа били смањени, повећане су стопе пуцњаве и убистава. А Бајденово одбијање да подржи захтев вам говори шта анкете говоре демократама.

ТАНКА ПЛАВА ЛИНИЈА
Сенат је игнорисао нацрт Закона о полицији који је прослеђен од стране Конгреса којим председава Ненси Пелоси. Закон предвиђа ограничења поводом захвата које полиција сме да примени при хапшењу, а утисак је да републиканци у политичком смислу нису сносили последице због тога што су игнорисали тај предлог закона.

Разбијање статуа, које је ескалирало од Колумба и католичких мисионара и светаца, преко генерала Конфедерације и државника попут Лија, Џексона и Џеферсона Дејвиса, до четворице председника на Маунт Рашмору – Вашингтона, Џеферсона, Линколна, Рузвелта – сада чак и либералне елите виде као недолично.

На крају ће земља наставити са одржањем реда и закона. Без обзира колико се либерали штрецали на ту фразу јер је повезују са Баријем Голдвотером и Ричардом Никсоном, без реда и закона не може бити мира и правде. Оно што је Никсон рекао 1968. важи и данас: „Прво грађанско право сваког Американца јесте да буде ослобођен од насиља у својој земљи“.

Мега-захтев покрета Животи црнаца су важни и његових сарадника – репарације за ропство и сегрегацију – нема ширу подршку у друштву. Ипак, репарације, које подразумевају трансфер богатства од више хиљада милијарди долара, јесу питање на коме ће Бајден морати да се определи између ставова Бернија Сандерса, покрета БЛМ и Александрије Окасио-Кортез са једне стране, и ставова умеренијих демократа (Scranton Democrats) међу којима је одрастао, са друге стане.

Кључно питање је да ли су националне полицијске снаге захваћене систематским расизмом и преплављене белим полицајцима који уживају у вршењу насиља над црначким становништвом, или је наша полиција прва линија одбране, танка плава линија која стоји између Америке и анархије?

Републиканци су одабрали страну. Они стоје уз полицајце. А када и ако Бајден изађе из подрума, мораће да заузме став. Неће му упалити да се прави неутралан.

 

Насловна фотографија: Brandon Bell/Getty Images

 

Превео Радомир Јовановић/Нови Стандард

 

Извор Buchanan.org