Патријарх у Русији

Слуга Христа Богочовека, истински син своје Српске Православне Цркве и православног света, прејемник божанске благодати свих светова, Свјатјејши Патријарх Порфирије у својој посети Русији павловски сведочи Еванђеље. Првенствено познат и препознат у хришћанском свету као Порфирије Теолог, он се у братској, словенској земљи обрео да прими почасни докторат Светосергијевске Академије, заслугу за допринос развоју православног богословља. Упечатљиво је нарочито да приликом сваког свог входа и сусрета са човеком Патријарх српски негује својеврсну умну молитву, једва приметну, неописиву и несхвативу, којом превазилази препреке у мимоходу.

„Гле, шта је добро, или шта је красно, него да браћа живе заједно? Као роса Аермонска, која силази на горе Сионске. Јер тамо заповеди Господ благослов и живот до века.“ (Пс 133) Пројава јединства и саборности, а уједно уникатности и аутокефалности, приликом радосног сусрета православних патријараха и поглавара подсећа нас на Патријарха Павла и његовог братског односа и сусрета са патријархом Алексејем. Патријарх Павле је тако једном кренуо пут Русије без много припрема и помпе. Није понео ни горњу мантију, нити мандију коју је практиковао да носи тик до земље. Приликом изласка из авиона видело са да горња мантија није његов крој него „посуђена“ од неког из његове свештене пратње. Мандија приликом доксологија је изостала, па се морала и она ужурбано тражити од браће Руса. Међутим, то није бринуло патријарха јер је све примао са смирењем. Посетили су патријарха и председника, Сергијеву Лавру и друге светиње, а том приликом одликована је цела пратња српског патријарха разним ордењима. Он им је у повратку само кратко рекао: „То ордење вам важи у Русији.“

Ниједан се војник не уплиће у послове обичног живота, да би угодио војводи (2Тим 2, 4). На један други начин Свјатјејши патријарх Порфирије сведочењем Еванђеља гледа да угоди свом Војводи Христу. Не како би злонамерници рекли да се додвори овосветским моћницима и локалним војводама. Црква је народ и његов етос, његово целокупно биће. С тога је своје снаге и дипломатске вештине Патријарх ставио у службу Христу Васкрслом али и Крсту на који би прикован Господ, а на који се сараспиње патријарх и сви који следе непоколебиво уски пут Богочовека ка Царству небеском. На врло мудар и вешт начин, који подсећа на још нека ранија времена, патријарх успева у добу манито брзих информација и мас-медија да спаси хиљаде око себе и кад се налази пред зидом или челичном завесом. На благо и корист Цркве православне, у време када цео хришћански свет слави Васкрсење и Пасху Господњу, имамо прилику да посматрамо историјске моменте превазилажења разлика, немира и одбране од лошег утицаја на српски народ у лику и делу патријарха Порфирија. Свети владика Николај је у доба пред почетак Првог светског рата био поучен краљем Петром и Николом Пашићем шта да каже савезницима Енглезима: „Договорили смо се и краљ и влада да ти идеш у Лондон. Кажи им тамо, кажи им Никола кад је бура на мору онда и велика лађа трпи ударе таласа, а како ли је тек малом чамцу који је привезан за ту лађу. Кажи им да смо ми наш мали чамац привезали за велику енглеску лађу.“ (Никола Пашић)

Неке историјске чињенице или догађаје који се одигравају пред лицем целог света не видимо одмах како су се збивали. Даће Бог да се све добро збуде, а како би рекао Свети владика Николај: Ако није добро, онда није крај.