„Путинов ултиматум“ није случајан и нимало не личи на блеф.

Шта се дешава, шта смерају Руси?

Раде на васкрсавању СССР-а?

Си-Ен-Ен је америчког државног секретара Ентонија Блинкена директно питао за СССР, а он се спремно сагласио:

„Мислим да је тако, то је један од циљева председника Путина. А то значи обнављање сфере утицаја над земљама које су раније биле део Совјетског Савеза. А оживљавање СССР је неприхватљиво“.

У Вашингтону последњих десет година заправо наглашавају: „Нећемо вам дозволити да то урадите“.

Бивши Трампов саветник за националну безбедност Џон Болтон се, међутим, плаши да ће се управо то догодити ако Запад не буде на одговарајући начин реаговао на „казахстанске догађаје“.

Он је у чланку објављеном у Волстрит џурналу под насловом „Да ли је криза у Казахстану поновно рођење Совјетског Савеза?“ упозорио:

„Тврдоћа НАТО може Путинове експанзионистичке циљеве учинити недостижним. Али, ако се НАТО ограничи на реторику о ‘међународном поретку заснованом на правилима’ и буде само позивао све стране на ‘уздржаност’, историчари би касније могли казахстанску кризу да означе као тренутак када је Совјетски Савез васкрснуо из сопственог пепела“.

Да би био спречен „повратак СССР“, Болтон се залаже да се „не попусти ни за јоту Путиновим захтевима, посебно његовом инсистирању да се НАТО обавеже да се неће ширити даље на исток“.

Болтонова позиција је: одмах одбити гаранције ненапредовања НАТО на исток, на којима Москва инсистира, и развити стратегију заштите постсовјетског простора од Руса, иначе ће они оживети Совјетски Савез.

Болтон верује у способност атлантиста да задрже у својој сфери утицаја део постсовјетског простора. Бар Украјину, Грузију и Молдавију.

Реалније чланице НАТО страхују да ће сам Запад – инсистирањем на атлантизацији Украјине (макар и одложеној) – убрзати процес реинтеграције постсовјетског простора. Јер, Москва ће се коначно уверити да Запад апсолутно не жели да уважи њене интересе и учиниће све да Алијансу лиши могућности да игра на украјинску карту.

Шта рећи на ово?

До рестаурације геополитичке контроле Русије над постсовјетским простором заиста ће доћи – могу они то назвати „оживљавањем СССР“, или како им је воља, а ми ћемо говорити о даљем јачању Евроазијске уније.

Запад се може томе оштро противити (иако је сам у кризи и суочен са променом модела светског поретка), може давати бучне изјаве и све плашити „руском опасношћу“, само – све то није нарочито важно.

Ствар је у томе што успостављање руског геополитичког простора (да не говоримо о повратку Украјине) није Путинов хир нити хегемонистичка аспирација Москве, већ обнова природног тока наше националне историје.

Никоме ништа не узимамо, само враћамо оно што је привремено изгубљено. А – као што су догађаји у Казахстану јасно показали – то задовољава интересе не само Руса.

(сажета верзија текста)

Аутор Петар Акопов, РИА Новости

Насловна фотографија: Yekaterina Yakel/TASS

Извор Факти, 16. јануар 2022.