Отац Дарко Ђого: Никеја присутна у сваком детаљу црквеног живота

У спомен на велики јубилеј — 1700 година од Првог Васељенског Сабора — на Православном богословском факултету Универзитета у Београду одржава се дводневни научни скуп са међународним учешћем, као и изложба радова професора и сарадника Академије Српске Православне Цркве за умјетности и консервацију.

Научни скуп, под насловом „Од Никеје до данас (325–2025): Трајни значај Првог Васељенског Сабора“, те изложба икона „И видесмо славу Његову“ (Јн 1,14), окупиће данас и сјутра истакнуте истраживаче, универзитетске професоре, умјетнике и културне посленике.

У првој сесији учествоваће и декан Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи, протојереј-ставрофор Дарко Ђого, који ће говорити на тему: „Атанасије Велики, Никеја и концепт личности – Зизјулас кроз призму Лиотара“.

У разговору за Радио „Светигора“ отац Дарко је истакао да је никејска теологија увијек жива и савремена:

„Никејска теологија је изузетно актуелна. Ја понекад кажем студентима, кад видите, рецимо, колико је Никеја ‘крива’ разноврсним нападачима на Цркву од прадавних дана, практично од одржавања Сабора до дана данашњег — 1700 година, ко год је хтио да опљује Христа и Цркву Његову, он се одмах бацао на оце Никејскога сабора. Од разноврсних јеретика тога времена; нажалост, исламска апологетика и дан-данас врло често се баш стропошта врло неоправдано и незнавено на Никеју; протестантске секте, такође, чим хоће да умање Христа, одмах гађају Никеју. И зато, заиста, можемо да видимо да је Никеја нешто што живи у нама.“

Он је подсјетио и на дубоко укоријењено поштовање Никејског сабора у народу, нарочито у Старој Херцеговини:

„У старохерцеговачком свијету, гдје је слава изразито важан обред, стари људи су говорили да славу дижу у славу сaбора који у Никеји бијаше, гдје оци сабороваше, Арлија безумнога осудише и вјеру оставише и нама да вјерујемо. То су непрекидно понављали. Када сам касније истраживао старе повеље из Хума, Босне и Рашке, у њима се увијек помиње заклињање у оце Никејског сабора. Ми често нисмо ни свјесни колико је Никеја величанствена и значајна и колико је присутна у сваком детаљу црквеног живота. Није то нешто што се десило, па сад теолози се тиме баве, Никеја је дословно одређење, дефиниција цјелокупне вјере Цркве”, казао је отац Дарко.

На предстојећем научном скупу у Београду отац Дарко ће говорити и о схватању личности једног од најзначајнијих теолога 20. вијека, митрополита Јована Зизјуласа:

„Моје неко схватање које сам изградио бавећи се Митрополитом Зизјуласом и његовим схватањем личности, је да у ствари највећи проблем ту настаје када нас он убјеђује да је његово схватање личности само једно тумачење великих Кападокијских Отаца, док мислим да ту у ствари долази до нечега што Лиотар назива вишак легитимације, то јест Митрополит Зизјулас хоће да представи своје виђење као кападокијско и ту настају проблеми, ту настају могуће критике за неке неумјерености у његовом учењу, а мислим да просто када посматрамо његово учење као једну могућу интерпретацију, као нешто што, ето, је могуће питање, али није нужно истинито питање, није нужно да происходи из дјела Кападокијских Отаца, онда то може у теологији на неки начин да буде занимљиво, јер можемо да видимо да је ту нека велика разлика“, казао је отац Дарко и додао да не стоји тумачење Митрополита Зизјуласа да је концепт личности развијен од стране Кападокијских Отаца.

Он је додао да није тачна тврдња да је концепт личности настао тек код Кападокијаца:

„Док Кападокијски Оци ни на који начин не умањују теологију Светог Атанасија Великог, ту Митрополит Зизјулас углавном Светом Атанасију или не обраћа много пажње или га просто сматра претходником Кападокијаца, али сматра да је концепт личности тек развијен код Кападокијаца. То напросто није тачно, концепт личности постоји и раније, постоји чак и прије Светог Атанасија Великог. Он је иманентан хришћанском схватању, ми Бога доживљавамо као личност. Кападокијски Оци јесу велики, јер су дорадили никејску терминологију, али ни на који начин не можемо говорити о томе на чему Митрополит Зизјулас говори, а то је да су они унијели неку револуционарну промјену у наш концепт личности. Личност је нешто што је човјеку дато кроз божанско стварање и раскрива се. Терминолошка појашњења су значајна, али она не заснивају концепт личности, јер он постоји, јер је Бог личност и човјек је личност и постоји одавно у божанском предању“, закључио је протојереј-ставрофор Дарко Ђого.

(ЖИВОТ ЦРКВЕ, 11.12.2025)