Отац Андреј Ткачов: ПОСЕЈАЛИ СТЕ ПРЕ ОСАМ ГОДИНА, САД ЖАЊИТЕ

Браћо и сестре, шта треба да знамо? Рат није почео сад, рат се сад завршава. Тај који не зна да је рат почео давно, тај је просто хуља. Рат је почео пре осам година, од беркутоваца, којима су с пет метара раздаљине пуцали у лице из двоцевки, и који су после двомесечних операција долазили у храм с лицем као из филмова страве и ужаса.

То су биле прве жртве Мајдана. Проклети Мајдан – корен свега што се данас дешава! Не треба тражити кривце са стране, крив је Мајдан и они који су га организовали. Они су криви по духовном закону.

Између сетве и жетве мора да прође време. Посејали сте пре осам година, сад жањите. Да сте посејали јуче, а пожњели данас, имали бисте довољно памети да схватите због чега вам се враћа. Пошто сте посејали давно, већ сте заборавили за шта плаћате. Соломон је рекао да између сетве и жетве пролази време, и због тога синови човечији не разумеју смисао казне. Између греха и казне пролази време, а ми заборављамо и зато не журимо да се поправимо. Али духовне законе нико није укинуо. Криви су само они који су то учинили, који су разрушили земљу коју смо волели и у којој смо живели.

Зато будите спокојни и знајте – Бог ни за милиметар није одступио од својих људи и цркве своје. Господ зна како да своје избави од суда Божјег и зна како да на суд приведе они који су тај суд заслужили. Бог твори много и велико, од чега је човеку страшно.

Да сад нисмо ништа предузели, кроз две године све би дошло овамо, и било би беспоштедно. И ако би они дошли овамо, секли би нас, као што су говорили. Ниједан руски војник није певао песму: „убијајте украјинце“, а „москаляку на гиляку“ сити смо се наслушали. Ми такве песме нисмо певали и нећемо их певати никада.

Тамо су наша браћа, наша родбина, доспела у оштре зубе сатанског пса. Некима се баш допало да у тим зубима остану, они су се опили отровом и са задовољством у томе живе. А други се налазе у окупацији и заробљеништву. Ћуте, шта да кажу. Доћи ће ноћу, извући те из постеље, буквално, а не фигуративно, стрпати у подрум СБУ и тако се иживљавати. И за месец дана ћеш заборавити како се зовеш.

То је све врло озбиљно. Понављам, рат је почео пре осам година, и ко то не зна тај силно греши, а ми смо данас обавезни да рат завршимо.

Браћо и сестре, ко се може радовати рату? То је туга, несрећа, то су сузе. Али постоје ствари које је немогуће не учинити. Нико од нас не грди хирурге зато што они болеснику задају бол. Хоћеш-нећеш, али је неопходно. Болно, наравно, и боље би било друкчије, али ми сами нисмо хтели друкчије.

Као и сваки конфликт, ова несрећа пролази кроз породице, али је све ишло ка томе. И настављало се врло дуго. Тамо је већ толико крви проливено за последњих осам година…

Људи власти и силе обавезни су да обављају свој посао до краја. Нема скретања, све до логичног финала тог ужаса који је започет пре осам година. А ми прости људи имаћемо болно срце, узећемо своје „оружје“ – Псалтир и Јеванђеље. Ко хоће да утиче на збивања, тај треба да узме у руке Слово Божје.

Ми никога не називамо непријатељем, осим ђавола. Ми ћемо се молити и преживљавати за нашу браћу и сестре са обе стране конфликта.

Немогуће је некажњено вршити злочине годинама, и певати о томе и шалити се на тај рачун, на крви плесати и мислити да ти се за то ништа неће десити. И да ће ти руке бити чисте. Тако не бива.

 

 

(Канал протоиерея Андрея Ткачёва, 25 февраля 2022, превод Ж. Никчевић)