Ипак су Украјинци и Руси један народ, па утолико све што се сад дешава у Украјини радикално утиче на унутрашње поделе у Русији. Ми не само што њих денацификујемо, него и код себе изводимо на чистац пету колону. Ракета која је погодила кијевски ТВ торањ истовремено је погодила и „Дожд“ и „Ехо Москве“. И тамо и овамо влада тотална лаж, идентичним текстом. Идентична русофобија. И требало је да се догоди нешто архи-огромно, да би се власт досетила и укључила државнички мозак.
Постоји још много проблема. Например, нацистичке идеје у Украјини проповедају и руски људи. Иванови и Воробјови. Просто зато што су били одбачени од Отаџбине, лишени здраве самоидентификације, без икаквог историјског осећаја, а тамо су им испирали мозгове од јутра до вечери. Сад Русија мора поново да размотри свој однос према Русима – и у својој земљи и преко границе. Кокетирање са космополитизмом је злочин. И јуче је то био злочин, а данас нарочито. Русе у иностранству сад ће да малтретирају и прогоне. Многи ће се вратити, и то је правилно. Наш загрљај за њих мора бити отворен.
Под условом да је спремна да се потруди у својој кући, огромна земља као што је Русија може се насмејати свакој изолацији. Руке су ту, технологија је ту, а ако ње нема, ту су бистре главе. Ту су рудна богатства… Само треба променити однос према слободном раду, према личној иницијативи, према охолом Западу и његовим трулим „надљудима“, према садејству власти и народа, према елитама, заљубљеним у вавилонску Блудницу. Све је то неопходно мењати. Даће Бог, час је куцнуо.
(Превод Ж. Никчевић)