У украјинској химни се помиње да су они који ову химну певају – „од рода козачкога“.
У постмодерни се углавном све претвара у игру. Ни овај химнични помен није избегао ту горку судбину.
Јер! Кад би живи козак а ла Богун или Кривонос срео на улици Кијева, или бар Конотопа, рецимо, квир активисту или хомосексуални „пар“, онда би резултате овог сусрета показале све светске агенције. У рубрици вести о криминалу, наравно.
У једном дану, сазнавши из доступних медија о родној, хомосексуалној, породичној и образовној политици савремене Европе, сваки козак би постао не само свесни и неумољиви непријатељ сваког „европејства“. Не. Он би искрено одлучио да Европљане треба што пре избрисати из Божије светлости уз помоћ хладног и ватреног оружја.
Козачка савест би му непогрешиво и гласно рекла да ни Јевреји, ни Турци, ни сви заједно окупљени заклети и уобичајени непријатељи Козака, нису подли као Европа. Сви они су као деца у поређењу са демонском подлошћу до које, ево, стигоше Европљани.
И козак запорожац би заувек постао смртни непријатељ Европе.
И најтањи писак о „европским интеграцијама“ козачком уху би звучао као као содомска фрула, и натерао би га да се ухвати за сабљу. Иначе, за време певања Символа вере у цркви, Козаци су сабље извлачили до половине, показујући да су спремни да се у сваком тренутку с оружјем у рукама боре за Православну веру.
Како се догодило да људи потпуно далеки не само од Символа вере, него од вере уопште; људи којима су идеали козака страни колико је мочварна жаба далеко од амурског тигра, да ови људи, цепајући грло, певају химну о некаквој козачкој породици којој наводно припадају?
Ово је постмодерна, господо. Овде је све лажно. Осим новца. Како што је о Америци речено у филму Брат-2.
Не, не би то прошло код правих козака.
„Увек сам се храбро борио против непријатеља хришћанства“ – рекао је Иван Подкова пре одсецања главе 1578. године на тргу Ринок у Лавову. Не мислим да би се данас његови ставови радикално променили. А жмиркаво козачко око брзо би у савременој Украјини детектовало непријатеље хришћанства.
Такве менталне химере (комбинација евроинтеграција и сродства са козацима) могуће су само у тотално неписменом друштву, па још у ери постмодерне и ТВ изругивања над људском свешћу.
(Телеграм канал о. Андреја Ткачова; превео Ж. Никчевић)