ОТАЦ АНДРЕЈ ТКАЧЕВ: ЂАВО ЈЕ КУЛТУРАН И ВАСПИТАН

Ко нас је убедио да ћутимо о најважнијем? Зашто је у информативним емисијама обавезно говорити о спорту, времену и вестима са светских тржишта, а ни речи о томе да сви треба да умремо и станемо пред Бога са одговором за проживљени живот?

На ТВ-у иде вечерњи информативни програм. Већ су прошле вести из земље и иностранства, дошло је време за спортске вести и временску прогнозу. Најављивач изговара импровизовани или научени слоган типа: „Како ће се догађаји развијати показаће време“ – и изненада додаје: „Не заборавите да се помолите ноћу, јер не знамо да ли ћемо се ујутро пробудити“.

О! Било би то занимљивије од свих претходних вести. Део публике био би одушевљен, многи би остали затечени. Стотине хиљада, па чак и милиони, осетили би се увређеним и засипали би редакцију љутитим писмима. Можда би и уредник и водитељ били отпуштени. Можда би валидол нестао из апотека, следећег јутра распродат либералима и атеистима. Али, верујте, било би то врло интересантно, и што је најважније, значајно.

Откуд овај лажни стид кад се говори о вери? И ко је уопште смислио толеранцију и политичку коректност у њиховом садашњем облику, кад се могу одржавати геј параде, а о Богу се ван храма не може говорити наглас? По свему судећи, ђаво је некако посебно културан и васпитан. Али то су управо оне конвенције по којима можете безбедно да пљунете, не плашећи се да ћете бити безобразни. Наравно, можете проћи и као реакционар, црностотинаш, фанатик и ко зна шта. То јесте непријатно, али није погубно. Биће погубно кад свако ко убија хришћане помисли да тиме служи Богу (Јован 16:2).

У великим градовима радио нас обавештава о интензитету саобраћаја на путевима, гужвама и сл. Шта ако би се са овим корисним информацијама помешало и мало вере, попут соли у храни? На пример: „Аутомобили се полако крећу дуж Метро моста у правцу Набережне магистрале. Због удеса на мосту Патона застој. Свима који су заглавили у саобраћајној гужви саветујемо да не буду нервозни и да не псују. Читајте напамет Псалам 90, или Оче наш, или било коју другу молитву.“

Ако вера не заузима главно место у нашем животу, онда је немамо. Ова фраза ми се једном вртела у глави, док су ми руке окретале волан аутомобила. На гепеку аутомобила испред мене с времена на време видео сам разигране налепнице попут: „Успори, дугујеш мање“ или „Немој ме пратити. Ја сам се изгубио“. Прочиташ, насмејеш се и идеш даље. И одједном читам неочекивани натпис: „Господе, благослови онога који ме прати“. И било је добро. У души је постало тихо, иако је пут са четири траке био густо испуњен режећим аутомобилима.

 

(Телеграм канал о. Андреја; превео Ж. Никчевић)